Tramp kao Nikson

Od početka postupka za izbor predsednika SAD Donald Tramp je izložen satanizaciji u kojoj učestvuju skoro sva najvažnija glasila u državi i moćni birokratski aparat. Satanizacija je nastavljena i pošto je novi predsednik preuzeo dužnost. U javnom mnjenju SAD stvorena je atmosfera koja živo podseća na hajku protiv predsednika Ričarda Niksona 1972, koja je dovela do njegove ostavke.

Ovakav odnos prema novoizabranom predsedniku SAD izazvao je veliko iznenađenje i kod nas. Rekao bih da, zahvaljujući nekadašnjem poznanstvu sa Leom Matesom, ja nisam iznenađen.

Leo Mates je imao neobičan životni put. Ostao je nesvršeni student tehnike zbog „podrivanja ustavnog poretka“ u Kraljevini Jugoslaviji. Za to je osuđen i dospeo je u Lepoglavu. Iz rata je izišao kao partizan. Po okončanju rata bio je urednik Tanjuga, više godina ambasador u SAD i stalni predstavnik Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama. Tri godine je bio glavni sekretar doživotnog predsednika, pomoćnik ministra inostranih poslova SFRJ i, najzad, deset godina direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Kao direktor Instituta često je putovao po svetu. Svaki put po povratku podnosio nam je izveštaj. S posebnim nestrpljenjem očekivan je njegov izveštaj posle boravka u SAD 1972. Tada je Novi svet tresla groznica izazvana aferom „Votergejt“, posle koje je usledio postupak za „raščinjenje“ (impeachment) tadašnjeg predsednika SAD, republikanca Ričarda Niksona. Afera je nastala provalom u sedište Nacionalnog saveta Demokratske stanke u ime Republikanske stranke. Demokratska stranka, koja se i sama služila sličnim metodima u stranačkom nadmetanju, aferu je iskoristila da se predsedniku Niksonu skrati mandat.

Leo Mates je u vezi s tim pomenuo jedan važan detalj: Ričard Nikson je smetao ne samo demokratama, nego i američkim Britancima zato što se okružio američkim Nemcima. Činjenica je da su njegovi glavni saradnici, koji su uticali na njegove odluke, bili nemačkog porekla – Klajndinst (Richard Kleindinst), Haldeman (H. R. Haldeman), Elrihman (John Elrichman) i drugi. Nemci su, sa oko 50 miliona, posle Britanaca, najbrojniji evropski doseljenici u Americi. Prilikom glasanja o tome koji jezik treba da bude usvojen kao radni jezik u SAD, engleski je jedva prevagnuo nad nemačkim.

Elem, prema Matesovom tumačenju, Britanci nisu mogli da podnesu da Nemci predvode anglosaksonski svet.

Ponašanje isluženog predsednika Baraka Obame zaprepastilo je svetsku javnost. Računalo se da će postupiti po dobrom običaju i pomoći nasledniku da preuzme dužnost. Veoma obrazovani Afroamerikanac je, međutim, postupio „neuko“. Učinio je sve kako bi nasledniku Donaldu Trampu zagorčao život. Preduzeo je sve što je mogao da mu oteža preuzimanje vlasti i ispunjavanje predizbornih obećanja.

Širom SAD novi predsednik je dočekan na nož. Najmoćnija birokratija na svetu samo što mu ne uzme skalp. Čak i u njegovoj Republikanskoj stranci mnogi uticajni političari, uključujući neke članove Kongresa, otežavaju mu obrazovanje vlade.

Najvažnija glasila u SAD su ustala protiv Trampa. Od sto najvećih samo jedno, Foks njuz, ga je podržalo. Ostala, vlasništvo šest korporacija koje kontrolišu Anglosaksonci, osula su paljbu po njemu. Po gradovima SAD nepregledne povorke su ustale protiv njega.

Svet je posebno zaprepastio odnos Britanaca prema novom predsedniku SAD. Očekivana je idila u odnosima između dveju anglosaksonskih država, pošto se Ujedinjeno Kraljevstvo odmetnulo od EU. Prvi strani političar koga je Tramp pozvao u Belu kuću bila je predsednica vlade UK Tereza Mej. Pokazao je da nastavlja politiku „posebnih veza“ između dveju država. Britanka mu je, zauzvrat, uručila poziv kraljice da dođe u zvaničnu posetu Londonu.

Ali, zbog izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, u Engleskoj je javno mnjenje proključalo. Engleskim gradovima krenule su povorke s povicima protiv njega. Do sredine prošlog meseca oko 1,8 miliona lica potpisalo je peticiju da mu se zabrani ulazak u Britaniju. Čak je i u britanskom parlamentu pokrenuta rasprava da li Trampu treba dozvoliti da dođe u zvaničnu državnu posetu. I sama Tereza Mej se ogradila od politike novog američkog predsednika. Najzad je i Tramp zaključio da mora „izmeniti“ (rescedule) posetu.

Otpor Trampu u anglosaksonskom svetu živo podseća na Matesovo objašnjenje Niksonove sudbine. Otpor sadašnjem predsedniku nastao je gde god Anglosaksonci imaju prevagu: SAD, Kanada, Velika Britanija, Australija. Za njih, Tramp je još gori od Niksona. A Donaldov deda po ocu bio je rođeni Nemac. Da mu je bar majka bila Engleskinja, a nije, nego Škotlanđanka.

Ekonomista