Oslobođeni jer su mislili da ubijaju srpske vojnike

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Kako se Sud BiH od svog nastanka odnosi prema zločinima počinjenim nad Srbima u proteklom ratu, više nego dovoljno govori činjenica da je taj sud oslobodio četvoricu pripadnika Armije RBiH (Emira Drakovca, Aziza Šušu i Muhameda i Tarika Šišića) koji su 27. avgusta 1992. godine nadomak Rogatice napali kolonu od 1.000 srpskih izbeglica i ubili najmanje 20 ljudi i ranili njih gotovo 40.

U toj koloni, koja se kretala iz pravca Goražda, tada pod kontrolom Armije RBiH, bili su mahom deca, žene i starije osobe, među kojima je bilo i devedesetogodišnjaka. U napadu iz zasede žrtve su opljačkane, a automobili i autobusi u kojima su se prevozili zapaljeni i uništeni.

Od ove oslobađajuće presude Suda BiH, još skandaloznije je njeno obrazloženje, koje je dao sudija Davorin Jukić, kao predsedavajući Sudskog veća. Za to obrazloženje neki smatraju da je sramota za celokupnu pravosudnu zajednicu.

„Veće je oslobodilo optužene za ovu inkriminaciju ceneći da su optuženi bili u stvarnoj zabludi u pogledu statusa oštećenih”, naveo je Jukić, trudeći se da ubedi prisutne u sudnici kako bi ubice takvog mnoštva ljudi trebalo razumeti jer su mislile da su „u koloni srpski vojnici, a ne civili”.

Iako je naglasio da je dokazano da su četvorica koje je oslobodio krivice „učestvovali u napadu i likvidaciji” nedužnih i nenaoružanih, Jukić je u korist „njihove nevinosti” dodao i to kako „izbeglička kolona nije bila  obeležena i najavljena”, te kako su deonicom puta na kojoj je počinjen jedan od najmonstruoznijih zločina nad Srbima „često prolazili srpski vojnici”.

Da se ne radi ni o kakvoj zabludi muslimanskih bojovnika, o čemu Jukić govori, već da je reč o čistom zločinu, može se to zaključiti iz svedočenja Veljka Lasice, koji je u napadu na kolonu izgubio nogu.

„Pucali su sa svih strana i iz svih oružja. Goreo je asfalt, traktori automobili i ljudi u njima, čuli su se krici i jauci na sve strane. Ubijeni su ležali na putu u kanjonu skoro 40 dana, na vrelom letnjem suncu, pa su divlje životinje raznosile komade njihovih tela. Niko od Srba nije smeo prići mestu zločina da tela pokupi i dostojno ih sahrani”, ispričao je Lasica, podseća „Glas Srpske”.

U medijima se uveliko spekulisalo da o ovom zločinu postoje video-zapisi i da su delovi snimka korišćeni u filmu Danisa Tanovića „Ničija zemlja”.

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih, kaže da je presuda Suda BiH sramotna i da marginalizovanje jednog takvog zločina vređa, pre svega, žrtve i njihove porodice, ali i čitav srpski narod.

„To je i jedna jasna poruka da žrtve nemaju isti tretman u toj takozvanoj pravosudnoj instituciji (Sud BiH)”, kaže on.

Emir Drakovac je ipak osuđen na 14 godina zatvora, ali za druga dela: ubistvo i skrnavljenje tela civila Miloša Kovačevića, kao i za mučenje neimenovanog pripadnika Vojske Republike Srpske.