Srpski izvoz u Kinu 1,7 miliona dolara

Iako zvaničnici Ambasade Republike Kine u Beogradu koriste svaku priliku da istaknu kako je njihovo tržište otvoreno za srpske proizvode, podaci Privredne komore Srbije govore da je u ovu azijsku zemlju prošle godine izvezeno robe u iznosu od samo 1,7 miliona američkih dolara. Sa druge strane, naš uvoz je neuporedivo viši i prelazi 1,3 milijarde dolara. Uzrok ovakvom jazu u spoljnotrgovinskoj razmeni Jang Čumin, prvi sekretar trgovinskog odeljenja Ambasade Republike Kine, vidi u činjenici da ulagači iz njegove zemlje ne poznaju dovoljno situaciju u ovom delu Evrope.

–Investitori su oprezni, srpsko tržište im je nepoznato i daleko. Srbija mora da promoviše svoju geografsku poziciju, zatim CEFTA sporazum kojim se uspostavlja zona slobodne trgovine u regionu, kao i Sporazum sa Ruskom Federacijom. Dolazak velikih kineskih investitora bio bi signal ostalim preduzećima da dođu i u Srbiji započnu dugoročan posao – uveren je Čumin, koji je dodao da Kina sa velikim brojem zemalja ostvaruje ogroman suficit u izvozu. Sada je cilj Pekinga da rupe u trgovinskoj razmeni „ispegla”.

On ističe da su zbog različitih statističkih metoda podaci Ambasade nešto drugačiji i trgovinski jaz je mnogo manji. Tako je, prema kineskoj metodologiji, u Srbiju izvezeno 354,6 miliona dolara, a uvoz je bio 12,2 miliona dolara.

Bilo kako bilo, iz Kine najviše uvozimo takozvani polietilen tereftalat od koga se proizvodi popularna PET ambalaža, zatim digitalne mašine, predajnike za mobilne telefone, pa televizore u boji, štampače… Ovaj istočni div uvozi iz Srbije konstrukcije, maline, cevi, proizvode od gvožđa i čelika, motore, drva, kvasac... U najveće uvoznike ubrajaju se uglavnom firme koje se bave prodajom informatičke opreme i elektronskih uređaja. Među njima su beogradski „CT kompjuters” i „Kim Tek”, niški „Pakom distribušn”, kao i „Telekom Srbija” i smederevski „Ju-Es stil”. U ovu azijsku zemlju najviše izvozi „Goša”, fabrika opreme i mašina iz Smederevske Palanke, zatim zrenjaninski „Sirovinabanat”, „Elektroprivreda Srbije” i zemljoradnička zadruga „Pecka Osečina”.

Problemima u trgovinskoj saradnji najčešće se spominju: nedostatak finansijskih sredstava za izvoz robe u Kinu, zatim nepostojanje saradnje između banaka dveju zemalja, kao i nekonkurentnost cena naše robe. Problem je, navode u Privrednoj komori Srbije, i to što je asortiman srpskih proizvoda ograničen, a potrebe kineskog tržišta velike. Troškovi transporta su takođe ogromni.

Ipak, interes tamošnjih kupaca postoji kada su u pitanju alatne mašine, saobraćana sredstva, poljoprivredni proizvodi, ali i crna i obojena metalurgija.

Kineskih investicija u Srbiji takođe nema. Prema rečima Janga Čumina, situacija je znatno bolja u nekim zemljama iz našeg komšiluka.

– Kineske investicije u Mađarskoj iznose 200 miliona dolara, u Rumuniji je uloženo nešto malo više novca. U Bugarskoj su naša ulaganja vrlo mala i iznose svega 10 miliona dolara. Nedavno je „Zastavu” i FAP iz Priboja posetila delegacija kineske kompanije FAW. Bilo bi veoma korisno kada bi došlo do ove saradnje, jer bi to bio dobar signal ostalim kineskim investitorima – zaključio je Čumin.