Pred novom tehnološkom revolucijom

Uzroke tehnoloških revolucija nalazimo u samoj ljudskoj prirodi, zatim u prirodi nauke, kao i u društvenom kontekstu koji uslovljava njihovu pojavu. Ako ovde zanemarimo prva dva važna uzroka (ljudska priroda i priroda nauke), preostaje nam da nešto kažemo o takođe bitnom društvenom (socijalno-ekonomskom, političkom i kulturološkom) kontekstu.

Socijalno-ekonomski poremećaji koji dovode u pitanje opstanak stanovništva, poremećaji globalne ekonomije utiču na ljude na svim kontinentima da traže rešenja kako bi poboljšali uslove života i promenili način na koji globalni sistem funkcioniše. Tehnološke revolucije su odgovor na taj pritisak.

Danas globalni društveni kontekst karakterišu upravo takvi socijalno-ekonomski poremećaji. Globalna ekonomija ni najmanje ne liči na ono stanje koje je anticipirano u krugovima ekonomista s početka 80-ih godina. Nejednakosti u svetu nisu smanjene kako je predviđano, po modelu Pola Semjuelsona, a globalna nezaposlenost predstavlja jedan od najozbiljnijih problema savremenog doba. Spori rast BDP na globalnom nivou i na nivou regiona neće biti dovoljan da reši problem debalansa na tržištu rada. Ta globalna ekonomska kriza delimično je uslovljena i činjenicom da su postojeće tehnologije iscrpile sposobnost stvaranja kapitala.

Norveški ekonomista Erik Rejnard, poznat po kritici globalne ekonomske politike, definisane nakon pada Berlinskog zida, kao i po činjenici da je sadašnje stanje u globalnoj ekonomiji potvrdilo tačnost njegovih anticipacija i analiza napisanih pre dve decenije, smatra da se svet danas nalazi u ekološkoj i energetskoj krizi, ali i u vakuumu između dve tehno-ekonomske paradigme.

Globalna kriza, u kojoj živimo, verovatno će voditi ka pronalasku novih tehnologija koje će zatim usloviti, kako se to tokom tehnoloških revolucija zakonito dešava, promenu globalnog ekonomskog sistema, nestanak starih tehnologija, delatnosti i s njima povezanih radnih mesta, i nastanak novih. Drugim rečima, kriza će voditi nastanku nove tehno-ekonomske paradigme.

Sve dosadašnje tehnološke revolucije, od agrikulturne (1600–1740), industrijske (1780–1840), naučno-tehnološke (1940–1970), do informacijske i telekomunikacione (1985– ) dramatično su menjale svet – ekonomiju, internacionalne odnose, kulturu, način života, socijalne obrasce, društvenu strukturu itd.

Svet se danas nalazi pred novom tehnološkom revolucijom. Ona je bazirana na revolucionarnim tehnologijama kao što su artificijelna inteligencija, 3d printing, genetski inžinjering, nanotehnologija, biotehnologija, upotreba obnovljivih energija, kao i tehnologijama koje će se tek pojaviti.

Čitav niz pitanja se postavlja u vezi s tehnološkom revolucijom koja će se desiti u bliskoj budućnosti. Kako sprečiti zloupotrebu novih tehnologija, i kako nove tehnologije staviti u funkciju čoveka? Da li će nova tehnološka revolucija dovesti do povećavanja nezaposlenosti na globalnom nivou, ili će ona menjanjem ekonomskog sistema i stvaranjem novih delatnosti dovesti do pada nezaposlenosti? Na kraju, da li će kapital stvoren novom tehnološkom revolucijom biti pravedno distribuiran, ili će biti pod monopolom postojećih krupnih kapitalista?

Kao što je u dosadašnjoj istoriji čovečanstva bilo, posebno tokom proteklih vekova, opstaće ona društva koja su predvodnici tehnoloških revolucija i koja se prilagođavaju talasu promena koje one stvaraju. Obrnuto, ona društva koja ignorišu revolucionarne promene u nauci i tehnologiji ostaju na periferiji globalne ekonomije.

Magistar političkih nauka