Rat slovačkih listova i vlade

Specijalno za „Politiku“ 
Bratislava, 27. marta – Kada neki list odluči da izađe sa praznom naslovnom stranom, to znači da ima veliki problem s vlašću. A kad to urade svi listovi, kao što su to danas učinili svi slovački dnevnici, to znači da cela štampa ima taj problem i da se onda lako može pretpostaviti ko je u pravu.

Osim „Sporta”, svi slovački dnevnici – „Pravda”, SME, „Hospodarske novini”, „Plus jedan đenj” i „Novi čas” – izašli su danas, u znak protesta protiv Zakona o štampi, koji priprema vlada, s belom naslovnom odnosno prvom stranom – sa plakatiranih „sedam grehova” ovog zakona.

Ovaj zakon štampa, koje se, naravno, direktno i najviše tiče, smatra za teško ugrožavanje slobode izražavanja. Predlog koalicione vlade premijera Roberta Fica kritikuje takođe i opozicija, koja čak i prihvatanje Lisabonskog ugovora EU uslovljava promenama predloga tog zakona. Kritika dolazi ne samo iz unutrašnje opozicije, nego i od niza međunarodnih organizacija, i to ne samo novinarskih nego i takvih kao što je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Svima njima najviše smeta nastojanje vlade da se progura hipertrofirano i apsolutističko pravo na odgovor čak kad su u pitanju objavljene evidentno objektivne i istinite informacije. Predstavnik OEBS-a Mikloš Harašti upozorio je predlagače zakona da su ti predlozi u suprotnosti sa slovačkim obavezama kao članice OEBS-a u pogledu zaštite slobode izražavanja.

Na ovaj način slovački dnevnici protestuju po drugi put u istoriji samostalne Slovačke. Prvi put je to bilo devedesetih godina kada su listovi praznom naslovnom stranom upozoravali na politiku vlade Vladimira Mečijara koja je nastojala da neposlušnu i opoziciono nastrojenu štampu disciplinuje ekonomskim pritiskom. Zbog takvih i sličnih korake te vlade, čiji je premijer i sada na čelu stranke koja je u vladinoj koaliciji, Slovačka je bila gurnuta u izolaciju i dugo kasnila u evroatlantskim integracijama. Iz izolacije se vratila i uspela krajnim naporima da uhvati korak u integracijama pošto je 1998. Mečijar pobeđen na izborima.

Mečijar u vladi sada nije prva violina, nije čak ni ministar, ali se čini da najjača vladina stranka SMER – socijalna demokratija, koja je sada popularnija nego što je nekad bila Mečijarova stranka, nije iz njegove vladavine izvukla potrebne pouke, iako je već imala nevolje sa izolacijom u Evropskoj stranki socijalista i kritikama OEBS-a. Kao da joj se čini da može i bez slobodne štampe, čak i protiv nje, da vlada. Možda i može, ali taj put vodi – zna se gde.