Šamari u „Sivom domu" bili su pravi

Pre 31 godinu, nedeljom uveče, u udarnom terminu na Prvom programu Televizije Beograd prikazivana je serija „Sivi dom” koja je kasnije retko reprizirana. Kroz 12 epizoda prikazana je sudbina maloletnika delinkvenata iz Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, koji ove godine obeležava sedam decenija rada.

Prema scenariju Gordana Mihića i u režiji Darka Bajića, mnogi danas poznati glumci ostvarili su u „Sivom domu”svoje prve uloge. Serija je snimana 1984. i 1985, emitovana je februara i marta 1986, a urednica je bila Donka Špiček. Posle 10 godina odsustva ove serije sa ekrana, RTS će od sutra, subotom od 21 sat, reprizirati „Sivi dom”.

Tokom jučerašnjeg susreta dela autorske i glumačke ekipe serije, reditelj Bajić rekao je da su on i njegovi saradnici bili hrabri mladi ljudi kada su snimali „Sivi dom” i da su hteli da podignu tehnički nivo na televiziji, u čemu su uspeli, ali uz veliko ubeđivanje i muku.

Bajić je ispričao da je serija rađena na filmskoj traci, da je jedna epizoda snimana po 20 dana i da je bilo zabranjeno snimati prave delinkvente u domu:

– Morali smo da pronađemo statiste iz Kruševca. Bio sam iznenađen kada sam ih našao, jer su mnogi ličili na mlade koji su bili u domu. Upravnik Žarko Antić mi je izašao u susret i čuo sam tajne o domu koje se nisu znale. Tamo je bilo dece zbog krivičnih dela, ali i onih koji su u tamo završili zbog krađe čokoladice, skidanja državnih nalepnica sa automobila ili znaka mercedesa. Shvatio sam da mi je bilo važno to što sam imao porodicu i što me je ona štitila.

Do serije „Sivi dom” tematika domaca bila je tabu-tema, o tom problemu se nije govorilo. Posle prve i druge epizode serija je doživela mnogo društveno-političkih kritika, rekao je Bajić:

– Pisali su da sam snimio seriju pod uticajem Amerike, da to nije serija koja na pravi način govori o onome što se u domovima dešava. Sećam se napisa u kom su tvrdili da se broj delinkvenata povećao kako je serija odmicala i postajala sve popularnija.

Radmila Živković je tumačila lik Šiljine majke, a Šilju je igrao Žarko Laušević, iako je od glumice mlađi samo osam godina.

– „Sivi dom” je večna serija jer je istinita, iskrena i savršeno umetnička. Šteta što nije češće reprizirana jer je priručnik za roditelje koji treba da razmišljaju kako i šta čine svojoj deci, kako se zbog svojih problema odvajaju od njih i kako ne vode računa o njima ophrvani svojim problemima – rekla je Živkovićeva primetivši da su problemi roditelja danas veći nego pre 30 godina.

Miša Janketić je za razliku od Dragana Nikolića, koji je igrao lik dobrog vaspitača, dobio ulogu zlog vaspitača.

– „Sivi dom” je jedna od najboljih serija u kojima sam igrao, a bolje ne mogu da se setim. Imali smo osećaj da radimo nešto vredno – istakao je Janketić i ispričao da mu je jedan taksista, kad ga je posle predstave vozio kući, priznao da mu je bio trauma iz detinjstva zbog uloge zlog vaspitača Belog.

Andrijana Videnović igrala je u seriji sa 18 godina (najmlađa je bila Mirjana Joković), tumačila je lik Lolike i dobro se seća godine dana snimanja u Kruševcu.

– Šamari koje smo dobijali, kao i sve ostalo u seriji, bili su pravi. „Sivi dom” nije laž. Radili smo u domu, u pravoj scenografiji, a i danas znam miris menze u kojoj smo jeli – rekla je Videnovićeva izražavajući zadovoljstvo što će publika ponovo videti seriju i razmišljati gde se naše društvo nalazi posle 30 godina, šta su bili zločini nekad a šta su danas i dokle smo doveli našu decu.

Kao student glume na FDU Dubravko Jovanović je dobio ulogu Matića u „Sivom domu”, koja ga je značajno obeležila i kasnije:

– Nekoliko godina posle serije, pošto sam položio vozački ispit, policajac me je zaustavio na ulici zbog upaljenih svetala za maglu. Objašnjavao sam mu da to nisam uradio namerno. Pitao me je: „Je l’ si ti igrao u ’Sivom domu’”. Kada sam mu kazao da jesam, rekao mi je: „Dobro, tamo si naučio i da se raspravljaš” – i napisao kaznu.