Srebrni metak

Snajperski metak iz Tuzle mogao bi da odluči ko će biti sledeći predsednik Amerike.

Metak je ispalila Hilari Klinton pre tri meseca kada je slagala da je 1996. godine u Tuzli trčala preko aerodromske piste spasavajući živu glavu pod snajperskom vatrom. Sva prilika da bi ovu laž Hilari ponavljala i mnogo duže od tri meseca da je nije demantovao televizijski snimak na kome se vidi da niti je ona bežala, niti je ko pucao. 

I sva je prilika da bi ta laž koju je uporno ponavljala tri meseca sada mogla da joj dođe glave. 

Pravda? Ma, ne. Puko samoodržanje. 

Hajde, razmislite: zašto bi u zemlji čiji je predsednik pred celim svetom lagao pod zakletvom, kandidatkinja za predsednika Hilari Klinton stradala, jer je slagala da je u martu 1996. na tuzlanskom aerodromu morala da beži pod snajperskom vatrom?

Zašto bi u zemlji čiji je predsednik napao Irak na osnovu lažnih izveštaja o postojanju oružja za masovno uništenje, kandidatkinja za predsednika bila kažnjena, jer je jedan televizijski snimak otkrio da su je u Tuzli pre 12 godina gađali samo cvećem?

I, na kraju, zašto bi u zemlji čiji je predsednik bombardovao Srbiju na osnovu spornih izveštaja o etničkom čišćenju, stradao bilo ko samo zato što je slagao da su na njega pre 12 godina pucali Srbi u Bosni?

Nema tu pravde! 

Neće laž ubiti Hilari Klinton. Možda istina.

A istina je da je zbog kandidatkinje za predsednika Amerike o „tuzlanskom metku” tri meseca istinu krilo nekoliko novinara uglednih američkih medija koji su izveštavali iz Tuzle, uz javne ličnosti koje su je pratile na tom putu, i da ne zaboravimo i čitav odbor za doček u Bosni.

Tek kada je snimak iz Tuzle obišao svet novinari su se setili da su bili tamo i da tada nisu pisali o tome da je pucano na prvu damu Amerike, a Hilari je priznala da se malo „zbunila”. Pravdala se da svakodnevno izgovara „milione reči” i da je zato malo „preterala”. 

Američka štampa sada tvrdi da je bivša prva dama „preterivala” i kada je govorila kako je ona, a ne njen suprug, predsednik, vodila spoljnu politiku Amerike, da je donela mir u Severnu Irsku i spasla izbeglice sa Kosova. Jer, šta ako je istina i ono što je tvrdio bivši Klintonov savetnik Dik Moris – da je Hilari posle Bilovog neverstva pristala da se vrati u bračnu postelju tek kada je on odlučio da bombarduje Jugoslaviju?

Prvi i jedini koji se na vreme usprotivio „političkoj mašini” Klintonovih i rekao da Hilari laže, i pre nego što je snimak uverio ostatak Amerike, bio je američki komičar Sinbad, inače crnac. I on je bio sa Hilari u Tuzli i rekao da je bilo „dramatično samo kada su morali da odluče gde će večerati”.

Hilari mu je odgovorila napadom. Uprla je prstom u Sinbada i rekla: „Ali, on je komičar”. Nije rekla: „On je crnac”. Nije rekla ni da je napada zato što je crnac koji podržava drugog crnca, njenog protivnika Baraka Obamu. Nije morala.

Zna da su i u Americi, baš kao i kod nas, priče o slobodi uvek veće od slobode.