Kako je Tramp osujetio Vildersa

Ultradesničar Gert Vilders bi, ako njegova Partija slobode pobedi na parlamentarnim izborima 15. marta, u Holandiji uradio isto što i Donald Tramp u Americi.

Zabranio bi imigracije iz muslimanskih zemalja, zatvorio džamije i islamske škole. Više novca dao bi za odbranu i bezbednost. Deislamizovao bi zemlju jer mu je, kao i Trampu Amerika, Holandija na prvom mestu.

Naravno, i on bi kao i ostali evropski ekstremni desničari raspisao referendum o napuštanju Evropske unije, a pozabavio bi se i smanjenjem marokanske zajednice.

Ali, gle čuda, u tome bi mogao da ga spreči niko drugi do Donald Tramp.

Zapravo, u realizaciji ideja dokusuriće ga program njegove partije koji je u suprotnosti s međunarodnim pravom i holandskim ustavom. Ali, ako je suditi po najsvežijim sondažama javnog mnjenja, pre toga će ga osujetiti Trampova politika zabrana, zbog koje sve više Holanđana popreko gleda domaće političke ekstremiste.

Naime, i Vilders je među onim evropskim liderima radikalno desnih partija koji su pobedu Donalda Trampa predstavili kao najavu svojih pobeda na izborima u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, a moguće i u Italiji. Vildersu je u vreme Trampove inauguracije ozbiljno skočila popularnost. Slavio je milijarderov ulazak u Belu kuću, ubeđen da će i njega uzdići talas koji se posle bregzita, preko SAD, širio Evropom. Ali, reklo bi se da svaki put kada Tramp potpiše neku zabranu, Vilders izgubi pokoje mesto kojem se nada u parlamentu.

Tako se pobeda na parlamentarnim izborima, koja je doskoro delovala bliže, može preobratiti u strmoglav poraz velikih razmera. Naime, holandski glasači će započeti prve od ključnih evropskih izbora u koje velike nade polaže, prvenstveno, nemačka i francuska radikalna desnica. 

Očekivalo se da će Vilders kao novi premijer Holandije biti vesnik buđenja desničarskog proleća i da će, posle bregzita i Trampa, Holandija dobiti prvog evroskeptičnog premijera. Istina, takva očekivanja već su osujećena decembarskim austrijskim izborima, od kada su sve desničarske oči uprte u Vildersa koji godinama unazad uspešno regrutuje birače.

U decembru prošle godine sud ga je proglasio krivim jer je 2014. godine pristalice upitao da li žele „manje Marokanaca”. Suđenje koje se vodilo u toku njegove predizborne kampanje vešto je iskoristio, pa mu je popularnost porasla posle javne odbrane. Njegov srećan dan bio je 8. novembar, kada je svet saznao da će Tramp biti 45. američki predsednik. Od tada je u blagoj prednosti u odnosu na konzervativno-liberalnu Narodnu partiju za slobodu i demokratiju premijera Marka Rutea.

Ipak, poslednja ispitivanja javnog mnjenja, upoređena s minulim rezultatima anketa, govore sledeće: da Vildersova partija može dobiti do 28 mesta od 150 u donjem domu parlamenta, što je daleko ispod 76 neophodnih za formiranje vlade. Analize poslednjih sondaža, piše „Blumberg”, kažu da je Partija slobode početkom godine prednjačila u odnosu na premijerovu stranku za 12 mesta, prevashodno zahvaljujući Trampovom trijumfu. Vilders je, po sondažama od pre tri dana, izgubio još nekoliko mesta u odnosu na prošlu nedelju.

Dakle, po analizama, šanse Partiji slobode blede dok, kako se izborni dan bliži, podrška liberalnoj struji raste.

Ako, pak, uzmemo da ankete omanu, kao u slučaju bregzita i američkih predsedničkih izbora, i Vilders pobedi, on ne može biti što i Donald Tramp. U sprovođenju programa ispred sebe ima ondašnji ustav i jednu suštinsku stvar – u holandskom višepartijskom sistemu formiranje koalicionih vlada je gotovo neizbežno. 

Kako se holandska vlada zasniva na sklapanju dogovora, a već je skoro svaka partija, od premijerove liberalne pa ulevo, obznanila da s Vildersom neće u koaliciju, 76 mesta u parlamentu nikada mu nije bilo toliko daleko. 

U tome je umnogome sam kriv. Ne samo što se čini da mu se oslanjanje na Trampovu slavu obija o glavu već mu je problem i to što se predstavlja kao autsajder i bira izolaciju, udaljavajući partijski program od predloga koje zastupaju gotovo sve holandske stranke.

Ako se po političkim kuloarima sada nadaju da će njegov eventualni izborni poraz biti loš znak za druge evroskeptičare, ipak je u Francuskoj ekstremna desničarka Marin le Pen jedan od favorita u predsedničkoj trci. Evroskeptični pokret Pet zvezdica u Italiji ubeđen je da bi pobedio na prevremenim izborima, koje traži od vlade.