Dodatna pitanja o slučaju Haradinaj

Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru uputio je srpskom ministarstvu pravde dodatna pitanja u vezi sa predmetom lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, za kojim je naša zemlja raspisala poternicu zbog zločina nad civilima 1999. godine.

U pitanjima francuskog suda, koji treba da odluči o zahtevu Srbije za izručenje Haradinaja našoj zemlji, traži se pojašnjenje zakonskih odredaba u vezi sa delima za koja se on tereti u Srbiji.

Sud u Kolmaru zatražio je da mu odgovori na dodatna pitanja budu dostavljeni najkasnije do kraja marta, budući da je nastavak rasprave o zahtevu Srbije za izručenje Haradinaja zakazano za 6. april. Pitanja francuskog suda resorno ministarstvo prosledilo je Tužilaštvu za ratne zločine koje vodi istragu protiv Haradinaja.

Jedno od pitanja francuskog suda je kog je datuma u krivično pravo Srbije unet član 142, stav 1, Krivičnog zakonika Srbije, koji predviđa kažnjavanje ratnih zločina protiv civilnog stanovništva. Takođe, francuski sud je zatražio i informaciju da li su pomenute odredbe tog člana bile važeće između 12. i 20. juna 1999. godine, kada su počinjena dela za koja se Haradinaj sumnjiči.

Sud u Kolmaru interesuje i koje su maksimalne kazne predviđene za ta dela i da li odredbe srpskog zakona omogućavaju gonjenje za dela za koja se tereti Haradinaj, kao i koje pravne odredbe važe za zastarevanje krivičnih dela u srpskom pravu.

U Ministarstvu pravde su istakli da će ispoštovati rok i do kraja meseca dostaviti sve što je od njih traženo.

Haradinaj je, podsetimo, uhapšen 4. januara na aerodromu u Bazelu, na francuskoj strani, na osnovu međunarodne poternice koju je za njim 2004. godine raspisala Srbija zbog zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.

Odlukom suda u Kolmaru, bivši kosovski premijer pušten je na slobodu sedam dana po hapšenju, uz oduzimanje pasoša i zabranu napuštanja Francuske. Naredbom o sprovođenju istrage srpsko tužilaštvo za ratne zločine Haradinaja tereti za zločine iz juna 1999. godine.

Prema tom dokumentu Tužilaštva za ratne zločine Srbije, Haradinaj se tereti za najmanje 76 ubistava. Među ubijenima je bilo i dece, a neku od njih je, prema navodima tužilaštva, Haradinaj lično usmrtio. Bivši kosovski premijer tereti se i za brutalna silovanja i mučenja.

Pred Haškim tribunalom, protiv Haradinaja vođen je postupak po optužbama da je počinio ratni zločin na teritoriji Kosova i Metohije, ali je 2012. godine pravosnažno oslobođen svih optužbi.