Fijasko samita EU

Dvodnevni samit Evropske unije u Briselu doživeo je potpuni fijasko, izuzev ako se uspehom ne smatra reizbor predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, koji nije bio jednoglasan, kako pravila nalažu, i koji je izazvao blokadu zajedničkog saopštenja.

Rad lidera Evropske unije na nacrtu deklaracije, koja će biti objavljena 25. marta u Rimu povodom 60. godišnjice osnivačkog ugovora, potpuno je obeležen neuvažavanjem poljskog glasa protiv Tuskovog reizbora u četvrtak.

Iako su „za” glasale sve države osim Poljske, ovakav ishod glasanja je pokazao da je pukotina u jedinstvu EU mnogo veća nego što se to čini na prvi pogled. Pogotovo što se već iz prvih komentara premijerke Beate Šidlo jasno videlo da Varšava neće zaboraviti tretman koji je doživela na samitu u Briselu. Poljska premijerka je upozorila da oni koji ne poštuju „princip odbrane nacionalnog prava nad silom ne grade jedinstvo nego nejedinstvo”.

„Neću prihvatiti zaključke samita jer samit neće biti validan”, izjavila je ona.

Upravo tako se i dogodilo. Izostalo je zajedničko saopštenje o zaključcima Evropskog saveta, a umesto njega je objavljeno saopštenje predsednika ove institucije u kome je navedeno da je Evropski savet raspravljao o predloženom dokumentu, da ga je podržalo 27 država članica, ali nije postignut konsenzus „zbog razloga nevezanih za njegovu suštinu”. Agencije su izvestile da se u tekstu uz saopštenje napominje da „kad je reč o upućivanju na Evropski savet u priloženom dokumentu ne bi trebalo podrazumevati formalno odobrenje Evropskog saveta kao institucije”. Evropski portal „Politiko” je ocenio da je prvi dan dvodnevnog skupa u četvrtak završen „dramatičnim odricanjem od odgovornosti”.

Saopštenje posle dvodnevnog samita u Briselu moralo je da bude jednoglasno usvojeno da bi stupilo na snagu, a trebalo je da sadrži zaključke pregovora EU o ekonomiji, migracijama, nestabilnosti na Balkanu i Tuskovom reizboru.

Blokada koju je primenila Poljska upravo se uklapa u stav istočnih članica EU povodom plana najuticajnih članica o daljem funkcionisanju unije posle bregzita, a koji se kratko i nezvanično naziva „EU u više brzina”. Taj scenario bi, po svemu sudeći, na periferiji ostavio sve države istočno od Austrije.

Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker juče je pokušao da umanji nezadovoljstvo pojedinih članica, rekavši da plan kojim se omogućava zemljama EU da se integrišu različitim brzinama posle bregzita, neće stvoriti „novu gvozdenu zavesu”.

„Osnova svakog scenarija o budućnosti Evrope jeste da zemlje članice nastave da se kreću zajedno kao unija. A Evropa u više brzina znači da oni koji žele više mogu da rade više”, objasnio je Junker i podsetio da takvi primeri „udruživanja” već postoje unutar same EU, pa i unutar evrozone.

Tusk je relativizovao značaj plana EU u više brzina, kazavši da je nekoliko zemalja članica podržalo tu ideju, ali da je to samo jedan od scenarija o kojima će se razgovarati.

„Neki očekuju sistem koji će smanjiti unutrašnje veze u EU, a ojačati ulogu zemalja članica u odnosu na uniju. Drugi opet žele dublju integraciju, iako bi se to odnosilo samo na neke zemlje članice. Sve te mogućnosti su predviđene trenutnim Evropskim ugovorima. Kada razgovaramo o budućim scenarijima za Evropu, naš osnovni cilj jeste jačanje međusobnog poverenja i jedinstva”, poručio je Tusk.

Ni nemačka kancelarka Angela Merkel nije se mnogo potrudila da razveje strah i negodovanje dela EU rekavši da je „moto EU da stojimo ujedinjeni u raznovrsnosti”. Ona je priznala tešku situaciju u odnosima između članica, ali je pohvalila napredak na polju bezbednosne i odbrambene politike na samitu.

„Složili smo se da je bitno da odbrambena politika EU treba da bude komplementarna NATO-u, treba je osnažiti”, rekla je Merkelova na konferenciji za novinare.

Iako je predsedavajući saveta premijer Malte Džozef Muskat rekao da u EU postoje jasna pravila u svim oblastima, pa i izboru predsednika Evropskog saveta, već prvog dana je nastao problem jer odluka o reizboru dosadašnjeg prvog čoveka saveta nije doneta jednoglasno, pa je onda upotrebljena formulacija da je izabran većinom glasova.

Doduše, ovo nije prvi presedan koji je učinjen. Na samitu EU u Bratislavi u septembru prošle godine lideri su objavili samo neformalne zaključke jer britanska premijerka Tereza Mej nije prisustvovala tom skupu.

Administracija u Briselu je odbijanje da Poljska podrži svog bivšeg premijera za drugi mandat predstavljala kao lični sukob između Tuska i lidera Stranke prava i pravde Jaroslava Kačinjskog, navodeći kao osnovni razlog primedbu Kačinjskog da je Tusk, koji je u to vreme bio premijer (2007–2014), uz Rusiju moralno odgovoran za pad aviona u Smolensku 2010. godine, kada je poginuo njegov brat Leh, obavljajući dužnost predsednika.

Izostanak podrške je svakako mnogo dublji. Liberalna Građanska platforma, čiji je lider bio Tusk sve dok u decembru 2014. godine nije preuzeo dužnost predsednika Evropskog saveta, oštro je kritikovala novu-staru vladajuću strukturu (Jaroslav Kačinjski je bio premijer pre Tuska, od 2006. do 2007. godine). I sam Tusk je oštro kritikovao poteze nove vlade i podržavao demonstrante koji su protestovali po većim poljskim gradovima protiv vladinih mera.

Konzervativna poljska vlada je donela niz zakona kojima želi da zemlji povrati nacionalni suverenitet, dok EU zakone smatra restriktivnim u oblasti medija, sudstva i, uopšte, demokratije. Stoga je pokrenut nadzorni mehanizam koji u krajnjem slučaju može da dovede do toga da Poljska izgubi pravo glasa. Praktično, to se u četvrtak i dogodilo na samitu u Briselu.