Deca privode roditelje matičaru

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Život je dovoljno kratak da bi u njemu zaokružili želje, ali i dovoljno dug da spoznamo sebe. A čovek, njegov život, egzistencijalni problemi ostali su zatrpani pod sve brojnijim političkim temama u Crnoj Gori u proteklih tridesetak godina.

Čovek, radnik, domaćin, pregaoc, proteran je iz javnog života... Sve je ređe i na novinskim stupcima.

A čovek se češće menja boreći se za opstanak u raznim epohama društvenog razvitka bez obzira na pravnu normativu.

Eto, i Crna Gora se promenila.

Mnogo je više onih „običnih građana” koji kažu – nagore. Na nama je da beležimo, a ne da presuđujemo. To i činimo.

Brak je u Njegoševoj Crnoj Gori, pa i u onoj nazvanoj „komunistička”, bio svetinja iz koje se iščile potomci, to jest naslednici. Istina, muški đetić je imao prednost i veću radost. „Blagoš đedu, ima ko da ga naslijedi”, govorilo se.

Možda se to i danas ponegde kaže, ali se ne čuje.

A ono što se čulo jeste da su oni koji su ozakonili brak i oni koji brak pravno simuliraju pred zakonom izjednačeni. To se postiglo, po ugledu na civilizovanu Evropu, izmenama Porodičnog zakonika s kojim je izjednačena bračna i vanbračna zajednica u Crnoj Gori.

Mladi, nakon što virnuše u „svet”, sve su više protiv formalizovanja emotivne veze, to jest za takozvani zajednički život, bez registrovanja kod matičara.

Zanimljivo je, kako su nam rekli u pravoslavnim hramovima u Crnoj Gori, da je sve više mladih koji se opredeljuju samo za crkveno venčanje.

„Za mene je krst sveto venčanje. To traje. Tome se veruje. Bog to blagoslovi i verujem da je to jedino ispravno sklapanje braka, odnosno zakletva pred Bogom”, kaže nam jedan mladi bračni par ispred Hrama Hristovog vaskresenja u Podgorici.

Naš sagovornik dodaje da venčanje pred matičarem ništa ne donosi u ostvarivanju prava jednog od supružnika i da je dobro „što su novim zakonom izjednačena prava bračne i vanbračne zajednice”.

U obrazloženju izmenjenog Porodičnog zakona, koji je u Skupštini Crne Gore usvojen nedavno, između ostalog, navedeno je:

„Vanbračna zajednica muškarca i žene, koja traje najmanje tri godine, na osnovu izmena Porodičnog zakonika, izjednačena je sa bračnom zajednicom u pogledu prava na međusobno izdržavanje i drugih imovinskopravnih odnosa. Ako je u vanbračnoj zajednici rođeno zajedničko dete ili je nastavljena sklapanjem braka, ta vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom i pre isteka tri godine.”

A vanbračna zajednica, sve popularnija među mladima u Crnoj Gori, donela je i korenite izmene i kada je reč o formiranju porodice.

„Ljubav je osnovni pokretač svega, ali nije i nešto na čemu može večno da traje bračna zajednica. Treba razumevanja i deca su sunce koje trajno greje brak”, kaže naš sagovornik. „Evo, sve je više mladih koji ni po rođenju deteta ne žele brak. Ja verujem da deca ipak mnoge mame i očeve privode matičaru.”

Promena Porodičnog zakona skoro da je u javnosti prećutana, jer verovatno nije bio značajan za sticanje predizbornih poena nijedne od političkih stranaka i partija u Crnoj Gori. No, možda je i u tome njegov značaj kao i u činjenici da usvajanjem porodičnog zakona o izjednačavanju bračne i vanbračne zajednice učinjen je pomak u ostvarivanju osnovnih prava građana što šira društvena zajednica tek treba da prihvati i osnaži  jednakost venčane i nevenčane zajednice i dece nastale u takvoj zajednici.

Profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, doc. dr Biljana Maslovarić podržava donošenje takvog zakona i očekuje da u Crnoj Gori bude prihvaćen onako kako bi valjalo.

„Pozdravljam usvajanje zakona, koji daje ista prava partnerima kada se radi o međusobnom izdržavanju, imovini i prava u njihovom odnosu prema deci. Što se tiče spremnosti građana da to prihvate, nadam se da hoće, ali polako. Radi se o procesu, ljudi se menjaju, sazrevaju, postaju demokratičniji”, izjavila je nedavno ona. „U svetu je tako i radujem se što i mi idemo putevima demokratije. Ipak, naglasiću, da bi porodica bila srećna i zadovoljna, nisu joj potrebni zakoni, već ljubav. Ako ljudi žive zajedno, a ne vole se, pritom imaju i decu koja to vide, onda imamo problem. I nikakav zakon to ne može urediti.”

Još jedna pojava uzima maha među mladima u Crnoj Gori. Za razliku od njihovih roditelja, mladi se sada odlučuju za brak tek kada saznaju da će postati roditelji. I dobro je što napokon brak ni u Crnoj Gori ne opredeljuju mame i tate, ne uređuje ga zakon, već što je ljubav magija koja kruniše vezu momka i devojke, a dete parafira istom snagom bilo da su iz bračne ili vanbračne zajednice.