Smanjene subvencije za zelene kilovate ugasile 60 odsto firmi u Španiji

Od našeg specijalnog izveštača
Toledo – Kada je 2006. godine krenula u gradnju velikog solarnog parka u Toledu, gradu na oko 70 kilometara od Madrida, porodica Dela Kruz nije mogla da pretpostavi kakve je muke čekaju. Posle dve godine rada, u vreme najveće ekonomske krize u Španiji, država je prepolovila subvencije za proizvodnju zelenih kilovata s 44 na 20 evrocenta po kilovat-času. Oko 60 odsto firmi ubrzo je bankrotiralo, ili prestalo s radom, a za ovu porodicu to je bio okidač da otpuste veliki broj radnika, sa 200 na 12.

 Preživeli su, priznaju, tako što su u međuvremenu sami počeli da proizvode delove za solarne ploče, koje su, inače, pre toga uvozili iz Nemačke.

– Delovi su se brzo kvarili i kada smo podvukli crtu, shvatili smo da ne možemo dalje da radimo, jer smo bili u stalnom minusu. Odlučili smo se za domaću proizvodnju delova, koja je do danas toliko uznapredovala da se izvoze u Evropu, kaže Tedoro dela Kruz, predsednik kompanije „Konverta” koja je gradila ovaj solarni park.

Nije, kako objašnjava, dolazilo u obzir da prestanu s proizvodnjom struje iz sunca, jer je u solarni park uloženo 24 miliona evra kroz bankarske kredite koji su morali da se vrate. Pritom se u idealnim uslovima, kada je država subvencionisala ovaj posao, kredit mogao vratiti tek za 25 godina.

– Reč je o najsavremenijoj tehnologiji za proizvodnju zelene energije, jer se 17.000 solarnih ploča raspoređenih na oko 18 hektara okreće prema suncu. Na ovaj način isporučuje se šest miliona kilovata struje godišnje, što je petina dnevne potrošnje struje u Beogradu, tokom zime. Strujom se snabdeva oko 8.500 domaćinstava, kaže Dela Kruz.

Ni danas ne mogu da se pohvale zaradom. Ali, uspevaju da budu na nuli. Sreća je, kažu, što je ovaj solarni park od kada je izgrađen davao 22 odsto više struje koja je mogla da se izvozi, pa i danas ova energija stiže do Andaluzije.

Kada bi ponovo trebalo da razmisle da li da grade solarni park, bez državnih subvencija i s bankarskim kreditima čija je najniža kamata šest odsto na godišnjem nivou ne bi se, priznaju, usudili. Čak i uz činjenicu da bi u isti ovaj kapacitet postrojenja trebalo uložiti tek petinu para, jer je u međuvremenu pala cena solarnih ploča, kaže Dela Kruz, čiji su solarni park obišli novinari iz Srbije u organizaciji Evropske unije i „Britiš kansela”.

Kada je reč o Srbiji, obaveze su da se do 2020. godine proizvodi 27 odsto struje iz obnovljivih izvora energije, kaže Aleksandar Antić, ministar energetike.

Praveći paralelu gde smo mi, a gde Španija, kada je reč o čistoj energiji, Lazar Lazendić iz „Vindvisiona”, nezavisne kompanije za snabdevanje strujom iz obnovljivih izvora energije, koja posluje u osam zemalja na dva kontinenta, kaže, da veliki i dalje ostaju u fazi razvoja pred izgradnju i nakon usvajanja seta uredbi od strane Ministarstva energetike.

– Tako je iz dva razloga, jedan je stav međunarodnih finansijskih institucija da novousvojena podzakonska regulativa zahteva dodatne izmene koje se tiču dugoročne političke sigurnosti ulaganja. Drugi bitan element je usklađivanje i ažuriranje dokumentacije i dozvola za iste velike projekte koji su bili na „čekanju” nekoliko godina, kaže naš sagovornik.

Zakonska regulativa naše zemlje iz oblasti proizvodnje, distribucije električne energije, kao i pravila snabdevanja podrazumevaju da korisnici – krajnji potrošači (domaćinstva), koriste električnu energiju iz obnovljivih izvora i da je automatski plaćaju kroz sistem naknada (za obnovljive izvore energije), koja je iskazana kao obavezna stavka na računima za električnu energiju i za 2017. godinu iznosi 0,093 din. po kilovat-času.

Ukoliko se, dodaje Lazendić, ne dostigne propisani nivo proizvodnje i predviđeni instalisani kapaciteti, doći će do prinudnog uvoza zelene struje iz susednih zemalja i to po znatno višim cenama od onih predviđenih podsticajnim merama iz uredbi o obnovljivim izvorima energije.

Upitana koliko je posle donošenja novih podsticajnih mera poboljšana klima za investitore u Srbiji, Maja Maćić, jedna od prvih zagovornika proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije u našoj zemlji, kaže, da se klima u značajnom meri poboljšala.

– Unapređenjem prevashodno takozvanog ugovora o otkupu električne energije, omogućena je izgradnja velikih vetroparkova. Dokaz za to su i najave investitora koji su uveliko krenuli, ili kreću, u izgradnju, nakon višegodišnjeg zastoja. Klima naravno nije idealna i postoji još procedura koje je potrebno do kraja definisati sa svim detaljima, poput procesa priključenja elektrana na prenosni elektroenergetski sistem Srbije. Važna je, međutim, spremnost svih uključenih strana da se ovi projekti realizuju – kaže Maćićeva.

– Srbija je, dodaje, konačno na pragu da ove i naredne godine dobije prve veće vetroelektrane u elektroenergetskom sistemu i samim tim se skloni sa evropskog začelja kada je u pitanju izgradnja novih kapaciteta za zelenu struju – zaključuje ona.