Opasne rupe u bedemu srpskog imuniteta

Male boginje, za koje smo prerano pomislili da su poslate u istoriju medicine, ušančile su se na severnoj granici Srbije. U bolnici u Makou u Mađarskoj, na tromeđi ove države, Srbije i Rumunije, izbila je epidemija. Prvi slučajevi zabeležni su početkom marta, u bolnici je na lečenju zadržano 11 od 13 potvrđenih slučajeva.

Moguće je da je vinovnik epidemije u Mađarskoj i samo jedan oboleli – jer, male boginje važe za najzarazniju bolest. Jedan oboleli zarazi 15 nevakcinisanih osoba. Poređenja radi, oboleli od gripa inficira u proseku 2,5 osoba.

Postoji bojazan da bi male boginje, baš kao što su ušle u Mađarsku, mogle da pređu i granicu sa Srbijom. Epidemiolozi očekuju da će se to i dogoditi, jer naši državljani zbog posla i šopinga često putuju u ove dve susedne zemlje, a upozoravaju i na „rupe” u bedemu kolektivnog imuniteta Srbije.

U Mađarsku su male boginje stigle iz Rumunije u kojoj već mesecima vlada epidemija. Prema podacima Nacionalnog centra Rumunije za praćenje bolesti, 3.446 građana zaraženo je malim boginjama, a 17 osoba je umrlo. Većina umrlih i obolelih nikada nije primila MMR vakcinu (kombinovano cepivo protiv malih boginja, rubeola i zauški). Mnogi roditelji i u Evropi i u Srbiji izbegavaju da vakcinišu svoju decu ovim cepivom, uprkos pretnji novčanom kaznom. Oni veruju da MMR vakcina može da prouzrokuje autizam, iako su brojne medicinske studije takvu vezu potpuno demantovale.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Subotici ove godine nije zabeležen nijedan slučaj obolelih od malih boginja. Ovaj okrug se može pohvaliti izuzetno dobrom vakcinacijom beba i male dece. Prema podacima koje je „Politika” juče dobila od dr Verice Jovanović, vršioca dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje „Batut”, u subotičkom domu zdravlja tokom 2015. vakcinisano je čak 97,7 odsto beba, a revakcinacija je obavljena u sedmoj godini kod 95,5 odsto. Preliminarni rezultati za prošlu godinu govore da je u ovom okrugu MMR vakcinu primilo 93,8 odsto dvogodišnjaka i sličan procenat dece pred polazak u prvi razred.

Dok Subotičani i pored blizine žarišta epidemije mogu relativno mirno da spavaju, za Beograđane se to ne bi moglo reći. Dr Predrag Kon, epidemiolog iz Zavoda za zaštitu javnog zdravlja Beograda, upozorava da je lane trećina dvogodišnjaka u Beogradu ostala nevakcinisana protiv malih boginja. Za izbegavanje vakcinacije, po uverenju doktora Kona, krivo je stvaranje atmosfere nepoverenja u vakcinacije i negativne kampanje u medijima i na društvenim mrežama.

 – U Beogradu trećina jedne cele generacije praktično je nevakcinisana. To virusu omogućava lakše širenje u vrtićima i jaslicama. Zato su nadležni u domovima zdravlja u Beogradu dobili instrukciju da „pretresu” zdravstvene kartone mališana, provere ko nije primio vakcinu i da takve porodice i decu naknadno pozivaju – objašnjava dr Kon.

Ovaj epidemiolog za „Politiku” tvrdi da mu nije cilj „da širi paniku, ali da je nužno hitno povećati broj vakcinisanih mališana”. On tvrdi da je za efikasnu zaštitu od malih boginja u jednoj generaciji potrebno vakcinisati 95 odsto dece. To što se u Srbiji još nije dogodio horor scenario iz Rumunije, ističe dr Kon, možemo da zahvalimo samo dosadašnjem sprovođenju vakcinacije. Kolektivni imunitet, odnosno bedem zaštite je, tvrdi naš sagovornik, ozbiljno uzdrman.

Epidemiolog dr Zoran Radovanović očekuje i u Srbiji pojave epidemija malih boginja, ali da to neće imati nikakve veze sa širenjem zaraze u Rumuniji ili Mađarskoj, već će to biti posledica pada broja vakcinisane dece. Kako izgleda probijanje kolektivnog imuniteta, odnosno „zaštitnog bedema”, videli smo u februaru 2015, kada je epidemija malih boginja zahvatila 17 opština u Republici Srpskoj. Bilo je više od 2.200 obolelih, uglavnom među rođenima u ratnom periodu između 1992. i 1995. godine, koji nisu vakcinisani MMR-om prema obaveznom kalendaru.

– Oni stalno imaju epidemije malih boginja, zaušaka i rubeole. Zbog geografske blizine, jakih veza, ali i znatnog broja studenata iz Republike Srpske koji ovde studiraju, bolest se prelivala i u Srbiju, pa smo u zimu 2015. imali više od 160 prijavljenih obolelih, najviše u Beogradu. Tada smo imali i bolji kolektivni imunitet nego sada – kaže dr Radovanović i upozorava da je povećan rizik da u Srbiji dođe do veće epidemije malih boginja.

Dr Kon i podseća da je vakcinacija malih boginja u Srbiji uvedena 1971, a MMR 1994. godine. Zahvaljujući tome, doktor Kon kaže da smo do pre pet-šest godina bili pošteđeni epidemija malih boginja.

Direktorka „Batuta” dr Verica Jovanović pak demantuje veliko smanjenje procenta vakcinisane dece. Navodi da je u Srbiji tokom 2015. MMR vakcinu primilo 84 odsto dvogodišnjaka i 87,5 procenata dece u sedmoj godini. Lane, prema preliminarnim rezultatima, vakcinisano je 81 odsto dvogodišnjaka i 91,4 odsto dece u sedoj godini. U Beogradu je u 2016. vakcinisano 65,2 odsto dece, a u sedmoj 91 procenat.

– Stalno se proveravaju zdravstveni kartoni i pozivaju roditelji koji nisu vakcinisali svoje mališane. Situacija s malim boginjama je mirna, pa imamo potpuno mirnu situaciju kada je reč o malim boginjama: samo smo u jednom romskom naselju u februaru imali prijavljeno sedam obolelih i ta epidemija je potpuno pod kontrolom. Prošle godine, 22. novembra prijavljena je intrahospitalna infekcija malih boginja u kruševačkoj bolnici sa 15 obolelih – kaže za „Politiku” dr Verica Jovanović.