EK: Srbija nije povećala izvoz čelika u EU

Istraga Evropske komisije (EK) pokazala je da se uvoz čelika iz naše zemlje u Evropsku uniju u periodu od 1. avgusta do 31. novembra 2016. godine nije povećavao, saznaje „Politika”. U antidamping istrazi koju je EK 7. jula prošle godine pokrenula protiv pet zemlja, uključujući i Srbiju, najlošije stoje Rusija i Brazil, dok je Srbija u znatno boljoj poziciji.

To, međutim, ne znači da će ishod ove istrage, zbog koje je i premijer Aleksandar Vučić molio nemačku kancelarku Angelu Merkel da nam pomogne, biti pozitivan.

Konačan epilog ove sage, koja je počela  pošto se evropsko udruženje proizvođača čelika „Eurofer” požalilo EK da je čelik iz pet zemalja (Rusija, Brazil, Srbija, Ukrajina i Iran) porodavan po damping cenama – očekuje se početkom maja.

 Ono što, ipak nezvanično, može da se čuje je da je „Eurofer” još 11. oktobra prošle godine zvanično zatražio od komisije da evidentira uvoz čelika koji u EU stiže iz pet zemalja protiv kojih se vodi postupak. Naše vlasti su zatim negodovale i Briselu su uputile žalbu prema kojoj ne postoji dovoljno opravdan razlog da carinici evidentiraju čelik koji iz Smedereva stiže u EU. Sličnu žalbu uputili su zvaničnici iz Irana, Rusije i Ukrajine. EU, inače, ima ovlašćenja da evidentira uvoz iz neke zemlje, ali za takav potez mora imati i valjano obrazloženje. Upravo to je ono što su naše vlasti pokušale da ospore.

Kako „Politika” saznaje, u žalbi „Eurofera”, s kraja maja 2016. godine, navodi se da se čelik iz ovih pet zemalja prodavao za najmanje 20 odsto ispod tržišne cene. Kada je konkretno o Srbiji reč, evropski proizvođači, upoređivali su proizvodnu i prodajnu cenu čelika, koja je prema njihovim tvrdnjama bila niža.

U svom zahtevu za registraciju uvoza „Eurofer” je tražio da EK napravi poređenje, odnosno da li se izvoz iz ovih pet zemlja u periodu od 1. jula do 31. oktobra 2016. povećao u odnosu na period od 1. jula 2015. do 30. juna 2016. godine.

Komisija je tim povodom odlučila da predmet istrage bude uvoz u EU u periodu od 1. avgusta do 31. novembra prošle godine.

Kako saznajemo, upravo u tom periodu EK je utvrdila da je došlo do rasta uvoza iz ovih pet zemalja za 14 odsto. Najviše se povećao uvoz iz Rusije i to za čak 73 odsto. U posmatranom periodu rastao je i uvoz čelika iz Brazila (26 odsto). Za nas je olakšavajuća okolnost to što je uvoz čelika iz Smedereva u EU u periodu od 1. avgusta do 31. novembra ostao nepromenjen. Iran i Ukrajina su, istovremeno, čak smanjili svoj izvoz u Evropu.

Nakon takvih rezultata, komisija je ocenila da je registracija uvoza iz Srbije, Ukrajine i Irana bila nepotrebna, kažu naši izvori. To je i bila jedna od tema tajnih pregovora koji su početkom decembra održani u Briselu. Komisija je takođe utvrdila da su cene čelika iz Rusije i Brazila ostale na niskom nivou.  

Naši izvori kažu da je posle sastanka koji je početkom decembra održan u Briselu, EK od srpskih državnih zvaničnika tražila dodatne informacije. Tražena dokumenta naše vlasti dostavile su u februaru. Šta je EK pitala, a šta smo mi odgovorili juče nije bilo moguće saznati jer se ceo postupak vodi u strogoj tajnosti. Stav naših državnih zvaničnika je da bi iznošenje bilo kojih informacija moglo da nanese štetu našoj zemlji.

Tokom posete Nemačkoj, premijer Vučić je pre dva dana objasnio da je to za nas ključno pitanje, u smislu antidampinga, naših garancija i spremnosti da kontrolišemo reeksport.

Kako je rekao, predao joj je dokumentaciju na nemačkom jeziku u kojoj je objašnjeno sve u vezi sa tim pitanjem i kako mi gledamo na to.

To je, kaže, i za Nemačku teško pitanje, jer Kina ima više od 50 odsto ukupnog tržišta čelikom i diktiraju cenu, ali i naveo da će Merkelova, kako je obećala, pogledati sve pažljivo i uraditi šta može kako bi pomogla.

Dodao je i da Merkelova nije ta koja odlučuje o tom pitanju, ali da će učiniti ono što je u njenoj moći da se nađe rešenje.

Vučić je nakon jučerašnjih razgovora u Berlinu sa nemačkom kancelarkom rekao da je, kada je Srbija u pitanju, „veoma tvrdoglav” i da je taj deo razgovora bio „dvadesetominutna saga” o „Železari” i koliko ona znači za Srbiju.

Podsetio je da je o tom pitanju pisao pisma i Johanesu Hanu i Žan Klod Junkeru.