„Agrokor" ipak dobio kredit

Histerija oko „Agrokora“ se nastavlja, a pošto su akcije preduzeća koja posluju u sastavu ovog koncerna pale desetak procenata, pitanje opstanka najveće hrvatske kompanije ponovo je prodrmalo ne samo ovo, nego i sva tržišta u regionu.

Priča o dugovima i prekratkim rokovima, nemogućnosti novog zaduživanja, uz vest da država ne može da pomogne „Agrokoru”, iz „Agrokora” se preselila na teren običnog čoveka – kako će se iz svega izvući dobavljači i šta će biti sa oko 30.000 radnika u Hrvatskoj i još toliko u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.  

Kako pišu hrvatski mediji, loše prognoze pokrenula je vest da su se predstavnici „Agrokora” nedavno sastali sa čelnicima hrvatske vlade i prema nezvaničnim informacijama poručeno im je da ih država neće spasavati. Uz to, navodno zatraženo je od Ivice Todorića da napusti funkciju predsednika kompanije, jer koncernu preti slom. Nekoliko dana kasnije usledio je još jedan hladan tuš i novo snižavanje kreditnog rejtinga ovog koncerna, što je dodatno podgrejalo priče da će spasavanje preko novog zaduživanja biti teško ostvariv plan.

„Večernji list” je juče, prema dobro obaveštenim izvorima, objavio tri moguća scenarija rešenja ovog problema koji ugrožava celu privredu Hrvatske. Prvi, koji se prema poslednjim informacijama i ostvario, jeste davanje finansijske injekcije „Agrokoru” za plaćanje dugova dobavljačima. Rešenje koje je koncern najviše i priželjkivao, podrazumeva kreditnu liniju koja omogućava privremenu likvidnost. Iako iznos kredita nije poznat, objavljeno je da su investitori odobrili ovu tranšu novca, a „Agrokor“ je navodno nastavio da pregovara s postojećim kreditorima oko pronalaženja rešenja.

Kako se u toku jučerašnjeg dana spekulisalo u hrvatskoj javnosti, deo hrvatske vlade veruje da je lobiranjem moguće osigurati povoljniji aranžman za novac iz EU, ali je problem što država ne može da daje garancije. Oni su se pozvali na neke slične situacije kada su u finansijskim problemima bile kompanije iz Nemačke i Francuske. S obzirom na to da „Agrokor” kontroliše gotovo celu poljoprivredu i prehrambenu industriju, u ovom delu hrvatske vlade su se upravo zbog toga nadali da će Brisel imati razumevanja i pomoći.

Drugi scenario, prema pisanju „Večernjeg lista”, jeste onaj o kome najviše govore dobavljači kao i predstavnici Sberbanke – povlačenje Todorića sa čelne pozicije. Ovaj scenario podrazumevao bi da poverioci predlože novi tim i model restrukturiranja. Iako je ovo, navodno, teže ostvarivo budući da je reč o privatnoj kompaniji, glavnu reč u ovoj situaciji imali bi PIK deoničari, koji su delom finansirali „Agrokor”. U ovom slučaju kao moguće rešenje pominje se prodaja pojedinih kompanija. Poznato je da su za „Konzum“ i „Jamnicu“ zainteresovani „Koka-Kola“ i „Tesko“

I na kraju ono što ne bi bilo dobro za dobavljače, a to je predlog da se realizuje takozvani predstečajni postupak koji bi, kako se pretpostavlja omogućio preživljavanje kompanije i sačuvao radna mesta, ali bi najveći gubitnici bili dobavljači. Dugovi se otpisuju, s tim što se najveći poverioci dogovaraju o kom iznosu tog otpisa je reč (poznato je da može ići i do 70 odsto) i u kom roku će na naplatu stići preostala potraživanja. Stručnjaci smatraju da je ovo malo verovatno, pre svega jer se stečaj pokreće u slučaju kada neka kompanija ne plaća svoje obaveze duže od 30 ili 60 dana, u zavisnosti od ugovora, a „Agrokor” do sada nije bio u blokadi nijedan dan. Sa druge strane pitanje je da li bi se država složila sa ovim rešenjem budući da bi, u slučaju stečaja, i ona morala da se odrekne poreza, kao i poverioci otpisanih dugovanja.