Direktori iz školskih klupa

Daleko od bureka, daleko od srca - jedna je od parola pod kojima su đaci Prve beogradske gimnazije nastupili na regionalnom takmičenju učeničkih kompanija, održanom u novobeogradskom „Merkator centru”. Obučeni u kecelje ukrašene crtežom praseta i nazivom svoje školske kompanije „Slanna”, seckali su sopstveni proizvod, burek sa slaninom od mangulice. Kao prekaljene burekdžije, nudili su ga posetiocima tržnog centra. Pokazivanjem prodajnih veština, autentičnosti proizvoda, ali umešnosti organizovanja i vođenja biznisa, zajedno sa još 20 srednjoškolskih đačkih kompanija iz Beograda i Smedereva borili su se za plasman na nacionalno finalno takmičenje koje će biti održano od 13. do 15. maja u glavnom gradu.

Gimnazijalci sa Dorćola uspeli su da zagolicaju nepca žirija i da se plasiraju za završno nadmetanje, zajedno sa kolegama iz Geodetsko-tehničke škole, Ekonomske škole „Đuka Dinić”, Sportske gimnazije i Farmaceutsko-fizioterapeutske škole. Na nacionalnom takmičenju snage će odmeriti sa najboljim đačim kompanijama iz jugozapadne i centralne Srbije, Vojvodine i jugoistočne Srbije. Kako je najavio Darko Radičanin, izvršni direktor „Dostignuća mladih”, organizatora takmičenja, najbolje učeničko preduzeće predstavljaće Srbiju u julu na evropskom prvenstvu u Briselu.    

Aleksandra Kojčinović, učenica trećeg razreda u Prvoj gimnaziji, koja u „Slanni” ima zvučnu titulu direktorke za ljudske resurse, kaže da su u toj petočlanoj školskoj kompaniji svi i direktori i radnici.

– Osim što želimo da razvijemo sopstveni biznis, promovišemo zdravu hranu, a slanina od mangulice je baš takva. Apelujemo, takođe, na građane da kupuju domaće, a ne strane namirnice. Nije nam jasno zašto Srbija uvozi toliko hrane, kada mi imamo mnogo kvalitetniju – kaže Aleksandra. Otkriva da burek prave u jednoj gradskoj pekari jer u školi nemaju sanitarnih uslova.

Originalnost se ne može osporiti ni đacima Farmaceutsko-fizioterapeutske škole sa Zvezdare. U svojoj kompaniji osmislili su društvenu igru „Smart Wood”, za razvoj motorike i intelektualnih sposobnosti dece, ali i penzionera. Uspeli su da ih razonode i zabave na tri radionice koje su upriličili u jednom prestoničkom staračkom domu, vrtiću i školi.

– Igra je mešavina bilijara i vazdušnog hokeja, za dva takmičara. Od hokeja smo uzeli pak, a cilj igre je da se žetoni ubace u rupe, kao u bilijaru – objasnila je direktorka Anja Milanović.

Koristeći znanje stečeno na časovima, članovi učeničke kompanije iz Tekstilno-tehnološke i poljoprivredne škole „Despot Đurađ” kreiraju i šiju haljine, pantalone i košulje od već korišćenih materijala, uz neobične spojeve. Prepoznatljiv zaštitni znak su im heklana miljea ušivena na odeću od teksasa.

– Iako smo skoro osnovani, već imamo nekoliko narudžbina od drugara iz Smedereva. I ovde smo dobili pohvale da smo originalni i maštoviti. Materijale uglavnom nabavljamo u prodavnicama polovne odeće, a ponekad iskoristimo i neku haljinu naših baka. Zabavljamo se dok radimo i ne brinemo da li ćemo uspeti da prodamo robu – naglasila je Jelena Pavić, direktorka finansija u učeničkoj kompaniji „JSA Renew”.

Pobednici

„Modlica”– Geodetsko-tehnička škola

„Slanna” – Prva beogradska gimnazija

„Ineksperta” – Ekonomska škola „Đuka Dinić”

„Tebra” – Sportska gimnazija

„Smartvud” – Farmaceutsko-fizioterapeutska škola

Beograd domaćin narednog evropskog prvenstva

Sredinom jula naredne godine Srbija će biti domaćin evropskog takmičenja učeničkih kompanija. Biće to tek drugi put (posle Švajcarske) da evropsko prvenstvo organizuje država koja nije članica EU. Beograd će ugostiti 40 nacionalnih prvaka sa Starog kontinenta.

– Naši pobednici na evropskim prvenstvima učestvuju od 2009. godine. Prva učenička kompanija osnovana je, inače, još 1919. u SAD, a one danas postoje u 120 zemalja sveta.

U Srbiji su obezbeđeni uslovi za osnivanje kompanija u 220 srednjih škola, koje mogu da zaposle oko 3.500 đaka. Plan je da se do 2020. ovaj vid preduzetništva razvija u svakoj našoj srednjoj školi. 

Učeničke kompanije deo su projekta Vlade Republike Srbije, a nadmetanja na regionalnom i nacionalnom nivou finansijski su podržali Ministarstvo privrede, USAID, „Telegrup” i „Roda centar”.