U poslovima s „Energoprojektom" Srbija oštećena za više od 5,2 miliona evra

Ugovorom koji je 2012. godine Vuk Jeremić potpisao sa firmom „Energoprojekt”, država Srbija je oštećena za više od 5,2 miliona evra. Nizom propusta prilikom procene vrednosti imovine Republike Srbije kompaniji „Energoprojekt” preneta su vlasnička prava na nekoliko parcela i objekata u inostranstvu koji su se nalazili u vlasništvu Republike Srbije.

Tako je, protivno zakonskim propisima, kao osnov za procenu vrednosti zemljišta ambasade u Abudži (Nigerija) i zemljištu i zgrade u Kampali (Uganda) uzeta njihova prinudna umesto tržišne vrednosti, čime je njihova cena umanjena (a država oštećena) za više od pola miliona evra.

Sličan propust na štetu države dogodio se i prilikom procene vrednosti dve zemljišne parcele i dva objekta u Limi (Peru), gde je procenjena samo vrednost parcela, dok su iz procene izuzete zgrade i objekti na posedu. Međutim, ta vrednost u ugovoru je prikazana kao zbirna vrednost i zemljišta i zgrada, čime je država oštećena za dodatnih 356.000 evra.

Naknadnom procenom vrednosti pomenutog zemljišta iz 2015. godine utvrđeno je da je njegova realna vrednost bila 2,5 puta viša od one prikazane u ugovoru, što je štetu nanetu državi uvećalo za dodatnih 4,3 miliona evra, čime je ukupna šteta po državu u ovom poslu dostigla iznos od 5,2 miliona evra.

Prema nalazima Grupe za internu reviziju Ministarstva spoljnih poslova (MSP) iz 2013. godine, Jeremić je svojim potpisom omogućio „Energoprojektu” da, pod maskom posla izgradnje srpske ambasade u Abudži, glavnom gradu Nigerije, po nerealno niskim cenama protivpravno prisvoji višemilionsku imovinu Republike Srbije.

Ugovor o prenosu prava na nepokretnosti koji je u MSP zaveden pod brojem 3043-19/16, do čije je kopije došla medijska mreža „Antidot”, u samoj završnici svog mandata na mestu šefa diplomatije, u ime ministarstva, potpisao je Vuk Jeremić. U ime „Energoprojekt holdinga” i „Energoprojekt visokogradnje” ugovor su potpisali direktori tih kompanija Vladimir Milovanović i Dejan Jovićević.

Istražujući šta je zaista izgrađeno u Abudži, redakcija sajta „Pištaljka” tokom 2014. godine zahtevala je od Ministarstva spoljnih poslova dostavljanje kopije ugovora sa „Energoprojektom”.

Pokušavajući na sve moguće načine da spreči objavljivanje sadržaja ugovora kojim je opljačkana državna imovina u višemilionskom iznosu, jedan od potpisnika tog akta, generalni direktor „Energoprojekta” Vladimir Milovanović uputio je dopis MSP-u sa izričitim zahtevom da ugovor ne bude dostavljen portalu „Pištaljka”.

Iako je ministarstvo na kraju dostavilo traženi ugovor, uredništvo „Pištaljke” iz nekog razloga naprasno je izgubilo interesovanje da čitav slučaj istraži do kraja i otkrije šta se zaista krije iza ovog mutnog posla.

Tim ugovorom bilo je predviđeno da cena izgradnje ambasade Srbije u Abudži i zaostali dug države prema „Energoprojektu” za kupljenu zgradu konzulata u Herceg Novom budu namireni tako što bi u vlasništvo te građevinske kompanije bile prenete četiri građevinske parcele u inostranstvu sa pratećim objektima. Na ime ukupnog duga koji je u ugovoru procenjen na 3.549.249 evra, država se obavezala da „Energoprojektu” preda svoja prava na sledeće nepokretnosti:

pravo korišćenja na delu (40 odsto) građevinske parcele u Abudži koje je nigerijska vlada dodelila Srbiji za izgradnju ambasade u vrednosti od 206.712 evra;

pravo dugoročnog zakupa na zemljištu i pravo vlasništva na objektu u Kampali (Uganda) čija je vrednost bila procenjena na 672.307 evra;

pravo svojine na dve parcele u Limi (Peru), ukupne površine 24,17 ara zajedno sa dva rezidencijalna objekta izgrađena na tim parcelama ukupne površine 1.540 kvadrata. Ukupna vrednost parcela i objekata u Limi u ugovoru je procenjena na 2.670.230 evra.

Pravi šok, međutim, usledio je 27. avgusta 2015. godine kada je MSP pribavilo novu procenu veštaka o stvarnoj vrednosti parcela i objekata u Limi iz koje se vidi da je njihova realna tržišna vrednost iznosila oko 8.800.000 dolara, što je dva i po puta više u odnosu na vrednost koja je upisana u ugovor sa „Energoprojektom” (3,6 miliona dolara).

Prema tim nalazima, država je samo na pogrešnoj proceni vrednosti zemljišta u Limi oštećena za čak 5.200.000 dolara.

Samo dva dana po potpisivanju ugovora sa „Energoprojektom”, početkom juna 2012, Vuk Jeremić je otišao na južnoameričku turneju u sklopu koje je posetio i Limu, glavni grad Perua.

Ta nimalo slučajna koincidencija bila je rezultat nastojanja tadašnjeg ministra spoljnih poslova da kod peruanskih vlasti obezbedi nesmetanu realizaciju dogovorenog prenosa svojine na dve zemljišne parcele, ali i izdavanje potrebnih građevinskih dozvola „Energoprojektu”. Vuk Jeremić nije odgovorio na pitanja „Antidota” o prirodi i razlozima posete Peruu i razgovorima koje je tamo vodio.

O Jeremićevim mutnim poslovima u vreme obavljanja dužnosti ministra u Vladi Srbije javnost je prvi put saznala nakon što se 2013. godine pojavila informacija da je bivši šef diplomatije zajedno sa svojom suprugom Natašom na Vračaru kupio stan u vrednosti od preko pola miliona evra.

Kako je njegova plata tokom ministarskog mandata iznosila svega 900 evra, nije jasno iz kojih izvora je Jeremić plaćao mesečnu ratu kredita koji je podigao za kupovinu stana, a koja je iznosila preko 2.000 evra.

Sumnje u poreklo novca kojim je kupio stan Jeremić je dodatno pojačao izbegavanjem obaveze da Agenciji za borbu protiv korupcije prijavi vlasništvo nad polovinom porodičnog stana koji se vodi na njegovu suprugu, a koji je nesumnjivo deo njihove zajedničke bračne imovine.

Kasnija saznanja su pokazala da na istoj adresi Jeremićevi imaju dva stana ukupne površine 184 kvadrata i garažu, a zvanični katastarski podaci pokazuju da Jeremićeva najbliža familija poseduje nekretnine ukupne površine od preko 1.300 kvadrata.