Uliks, enciklopedija ljudskog iskustva

Kad je prvi put objavljen, 1922, Uliks je već bio čuven. Pošto je zabranjen u SAD i Velikoj Britaniji, preostalo mu je da ga objavi jedna knjižara u Parizu, u vlasništvu američke egzilantkinje Silvije Bič. Džordž Slokom, jedan od prvih prikazivača, rekao je da je „ogromna kao telefonski imenik ili porodična Biblija, sa književnim i društvenim odlikama obe knjige”.

Ova sarkastična tvrdnja dotiče važan vid Uliksa, tenziju između njegovog realizma i simbolike. S jedne strane, postoji gledište, koje je prvi zagovarao Ezra Paund, da je Uliks delo hiperboličnog realizma: suzdržana satira života srednje klase. Drugim rečima, telefonski imenik svakodnevnog života. S druge strane je tvrdnja T. S. Eliota da ta knjiga nije realistična, već iznova otkriveno blago duboko simboličkog značenja: Biblija savremenog doba, takoreći. Džojs u Uliksu pokušava da stvori svojevrsnu enciklopediju svekolikog ljudskog iskustva: kroz priču o nekoliko ljudi u Dablinu, jednog dana 1904, pokušava da dočara celokupnost ljudskog iskustva, stoga se realizam i simbolizam ove knjige mogu shvatiti kao dve strane istog novčića.

Šta se zapravo dešava u Uliksu? U najkraćem, ne mnogo: nema coup d’etat-a od strane inteligentnih majmuna, niko se nije nasukao na pusto ostrvo, nema nikakvog nesporazuma oko menice i niko ne žudi da se osveti velikom belom kitu. Samo običan letnji dan u Dablinu, 1904. Mada na konvencionalnom pripovedačkom nivou nema mnogo događanja, mnogo štošta se zbiva u sitnim detaljima, jeziku i likovima. Džojs s jezikom, likom i dikcijom radi ono što niko pre njega nije. Uliks redefiniše roman, redefiniše šta je sve moguće učiniti s romanom. Perspektiva u Uliksu neprestano se menja – ponekad od unutrašnjeg monologa do krajnje apstraktne tačke gledišta – što je veoma uticalo na kasnije romansijere, recimo na Danila Kiša.

Zašto Džojs razvija mnoštvo složenih stilova? Njega iznad svega interesuje emocionalni realizam. Uprkos svoj svojoj književnoj razmetljivosti, eksperimentisanju i virtuoznosti, Džojs nikad ne gubi iz vida činjenicu da piše o ljudskim bićima i da su to vrlo složena stvorenja. Džojsova književna eksperimentalnost njegov je način da predstavi te složenosti. On želi da prikaže ljudskost u svim njenim pojavnostima: uzvišenom, uniženom, odlučnom, licemernom, iskrenom, ambivalentnom i slično. Uliks je knjiga o životima nekoliko ljudi, ali iskustva kojima su oni podvrgnuti, uglavnom ovozemaljska, odražavaju iskušenja, muke, neverstva, propuštene prilike, neispunjena obećanja, čudne slučajnosti, sitna zadovoljstva i vesela osećanja kojima svi težimo. Džojs u Uliksu pokušava da što autentičnije piše o životu. Ako je povremeno i težak ili nejasan, ko kaže da je život tako lak? U odgovoru na neke kritike Uliksa, a bilo ih je dosta kad je prvi put objavljen, Džojs je rekao da ukoliko Uliks nije vredan čitanja, ni život nije vredan življenja.

Tri su glavna lika u Uliksu: Stiven Dedalus, Leopold Blum i njegova žena Moli. Stiven je Džojsova izmišljena verzija sopstvenog mladalačkog „Ja”. Na prvi pogled, Leopold Blum možda deluje kao neočekivani lik. Radi kao prodavac oglasa za novine. Ipak, njegova privlačnost je u njegovoj običnosti. Blum je podvrgnut najdetaljnijem nadzoru kom je ikad izložen neki fiktivni lik. Između ostalog, vidimo ga kako vrši nuždu, prdi, masturbira, urinira, ali, iznad svega, vidimo kako razmišlja. Blum ima izvanrednu sposobnost uživljavanja. Čim ga prvi put ugledamo kako sprema doručak, on pokušava da zamisli kako ga njegova mačka vidi. Najpre pomišlja da joj zasigurno izgleda kao kakav div, a zatim se ispravlja, shvativši da mačka može da ga preskoči. Taj nivo uživljavanja i skromnosti u oštrom je kontrastu sa Stivenovim sumornim solipsizmom. Posle 700 stranica Blum nam izgleda kao neki stari prijatelj koga volimo zbog njegovih ćefova i mana, a ne uprkos njima.

Sve do poslednjeg poglavlja, nemamo mnogo uvida u život Blumove žene Moli, ali nemoguće je zamisliti Uliksa bez nje, pošto njeno poglavlje predstavlja apoteozu Džojsove težnje za emocionalnim realizmom. Džoj je ovo poglavlje nazvao srcem knjige. Ono je vrcavi izliv ortografskih i gramatičkih grešaka i pogrešne primene reči u svojevrsnom proizvoljnom sledu njenog toka svesti kad zaspi. Misli joj brzo blude s jedne na drugu, ponekad s malo ili bez očigledne povezanosti. Blumov brak nikad se više nije oporavio otkad je njihov sin umro kao dete, tako da se Moli, koja radi kao koncertna sopranistkinja, upravo spetljala sa svojim menadžerom Bojlanom. Njeno neverstvo je u ironičnom kontrastu s onim kod Homera: u Odiseji, Odisej se vraća kući svojoj vernoj ženi, u Uliksu Blum se vraća nevernoj.

Iako je Uliks možda teška knjiga, njena težina ne objašnjava njenu popularnost. Uliks je knjiga o životu. Možda to zvuči otrcano, i jeste otrcano, ali takav je i život. U Portretu umetnika u mladosti, Stiven je ustvrdio da je cilj umetnika da nasušni hleb iskustva preobrazi u svakodnevicu koja zrači. Džojs upravo to čini u Uliksu; svakidašnje iskustvo postaje nešto više, a ipak ostaje svakidašnje.

Autor je gost Međunarodne konferencije o Džojsu koja se upravo održava u Beogradu.