Balada umornog vojnika

Uticaj pogubnog američkog ratovanja u Vijetnamu na rok scenu Amerike toliko je bio jak, a traje i danas, da traži da se pomene još neka kompozicija inspirisana jednom od najvećih noćnih mora današnjih žitelja SAD. Uostalom, u ovom ratovanju, hiljadama kilometara daleko od svoje otadžbine, Amerikanci su izgubili 58.315 mladih ljudi, dok ih je ranjeno više od 153.000.

Kompozicija „O, Kamil”, koju je napisao Grejem Neš (engleski roker, član grupe „Holis”, a potom i čuvenog kvarteta „Krozbi, Stils, Neš i Jang”), posvećena je Skotu Kamilu (1946), čoveku koji je na sopstvenoj koži osetio sav užas vijetnamske epopeje, shvatio bezumlje u koje su američki političari, zarad sopstvene dobiti, gurnuli nekoliko generacija svojih mladih zemljaka i koji je rešio da protiv svega digne glas.

„O, Kamil, reci mi kako se osećaš? Borio si se za otadžbinu, zbog Boga i zbog rata. A sada ti srce govori da to ne može da bude stvarnost. I zato, ispričaj mi svoju priču. Od početka do kraja. O svom tom blatu, i o hrabrosti, i o krvi. Da li si spreman da je svima ispričaš? Osim onima koje si pobio. Ne zbog Boga, već zbog otadžbine i zbog rata.”

Skot Kamil je ratovao od 1965. do 1969. zaradivši gomilu vojnih priznanja i odlikovanja. Možda je upravo zahvaljujući tome što se nalazio u prvim borbenim redovima, u najtežim situacijama, shvatio da američka avantura, negde daleko na istoku, kao jedini smisao ima – ubijanje ljudi, žena, dece... Kako onih sa protivničke strane fronta, tako i onih sa kojima se borio rame uz rame. Krenuo je u novi rat. Ovaj put upravo protiv onih koji su se godinama zalagali za besmisleno prolivanje tuđe krvi.

U okviru medijske akcije nazvane „Istraga napaćenog vojnika” pokušao je da obelodani sve ratne zločine počinjene od strane oružanih snaga SAD i njenih saveznika, ali i direktnu vezu između takve politike i ratnih zločina u Vijetnamu. Uz njega, o vijetnamskoj tragediji samoinicijativno je svedočilo još 109 njegovih direktnih saboraca, ali i inženjeraca, medicinskog osoblja, profesora… Svi veterani iz perioda između 1963. i 1970. godine.

„O, Kamil, kaži šta ti je majka rekla kada si sve one ljude ostavio na poljima da trunu zajedno sa otavom. Da li si joj pokazao ordenje koje si stekao? Da li si joj pokazao svoju pušku? I da li si joj pokazao one odsečene uši koje si okačio? I da li si joj pokazao slike svih onih koje si pobio? Ne u ime Boga, već zarad otadžbine. I zarad samog rata.”

Nije potrebno ni pominjati da je trodnevna akcija Skota Kamila i njegovih istomišljenika medijski praktično sasvim prećutana. To, međutim, nije pokolebalo njegove istomišljenike novinare koji su o svemu sačinili dokumentarni film pod nazivom „Napaćeni vojnik” (1972).

U jednom intervjuu iz 1992. Kamil je prvi put izneo svoju ideju po kojoj bi najistaknutije ratne jastrebove, članove američkog Kongresa, trebalo jednostavno – streljati: „U vreme kada se ova ideja javila nisam mislio da je to tako loša stvar. Doživljavao sam je ozbiljno. Shvatio sam da sam pune dve godine ubijao tuđe žene i decu, u njihovim rođenim domovima. Oni (kongresmeni) su ti koji su vodili politiku, oni su za nju bili odgovorni, i to su isti oni koji su se zalagali da se rat nastavi, mada je javno mnjenje bilo protiv. Shvatio sam da, ako smo verovali u to što smo radili, i ako smo bili spremni i sopstvene živote da žrtvujemo tamo daleko, trebalo bi da budemo spremni da se žrtvujemo za otadžbinu i ovde, kod kuće.”

„O, Kamil, reci mi, šta tražiš na ovome mestu? Kada si ustao u odbranu pravde, otadžbina ti je odgovorila bacajući ti istinu u lice. Kada pričaš svoju priču, da li pokušavaš da nađeš opravdanje za svu mržnju koju si video? Da li si spreman da ljudima ispričaš istinu o ljudima koji su vapili za Bogom, a ne za otadžbinom ili ratom?”