Nove mecene evropske desnice

Rusi vladaju svetom. Ako je neko i sumnjao u to pomišljajući da Amerika povlači bitne konce na svetskoj političkoj sceni, britanski šef diplomatije ga je razuverio. Štaviše, sudeći po onome što govori Boris Džonson, Amerikanci nisu u stanju ni da izaberu sopstvenog predsednika, a kamoli da kroje tuđu političku scenu. Uperivši prstom u Kremlj, Džonson je ukazao da je u zabludi svako ko misli da su Donalda Trampa za predsednika birali Amerikanci ili da se bregzit decenijama krčkao u kuhinji evroskeptika koji su ispredali priče o „briselskoj nemani” – s njim na čelu.

Rusija je, prema Džonsonovim saznanjima, opasna mašinerija koja je Trampu prokrčila put ka Beloj kući, uticala na prošlogodišnji ostrvski referendum, pustila pipke do Ukrajine, Sirije, pa i projektovala pokušaj atentata na crnogorskog premijera, a sada određuje ishod izbora širom Evropske unije i petlja se u demokratske britanske procese.

„Postoji vrlo malo sumnje da Rusi stoje iza tih stvari, a da ne govorimo o tome šta su uradili u Ukrajini”, kaže Džonson.

Britanski ministar spoljnih poslova smatra da Rusija ima sposobnost da hakovanjem poremeti britansku politiku služeći se „prljavim trikovima”. On je, sledeći izveštaje tamošnjih obaveštajnih zvaničnika koji će britanske političare podučiti kako da se odbrane od moskovskog hakovanja, rekao da nema dokaze da Rusi pokušaju da oslabe britanske demokratske procese, ali da postoji mnoštvo dokaza da mogu i da su spremni da to urade.

Zbog toga je rešio da, nakon što je Ostrvo otrgao iz „čeljusti EU”, tu „prijateljsku zajednicu” zaštiti, pa je Moskvi poručio da ne „gura nos” u izborne procese širom Evrope. Džonson bi uskoro trebalo da ode u Moskvu, gde će ga ugostiti kolega Sergej Lavrov. Tada će ga, po svemu sudeći, posavetovati da malo smanje apetite, posebno kada je reč o ostrvskim dešavanjima i zemljama poput Nemačke i Francuske koje se suočavaju s presudnim izborima koji prete da ugroze stabilnost evropske zajednice. 

Ipak, reklo bi se da su poslednjih godina i aktivistima preko Atlantika srcu dragi vizionari, pogotovu evroskeptični, koji bi rekonstruisali evropske institucije. Analitičari prognoziraju da će to što se američki konzervativci ozbiljno upliću u vezu Rusa i evropskih desničarskih političara prerasti u „ljubavni trougao”, jer očekuju da će Trampova administracija prema popularnim evropskim radikalnim desničarima biti daleko otvorenija od Obamine.

Način na koji evroskeptici govore o Evropi, slobodi i propagiraju antiislamističke stavove simpatičan je i američkom desničarskom aktivisti Dejvidu Horovicu, koji Gerta Vildersa smatra herojem u bici za odbranu slobode govora. Ovaj holandski populista u sredu je ubedljivo poražen na parlamentarnim izborima u koje su sve evroskeptične oči bile uprte nadajući se da će toga dana on postati vesnik buđenja „desničarskog proleća”. Ali i to što je poražen nije važno, kako rekoše američki konzervativci, koliko je bitno da se širi slobodarska reč.

Naime, u širenju tih ideja Vildersovoj Partiji slobode je samo od Horovica za dve godine stiglo 150.000 dolara, od kojih, piše „Njujork tajms”, 120.000 u 2015. godini. Reč je o tada najvećem pojedinačnom doprinosu holandskom političkom sistemu. Iako za američke standarde bedan iznos, za Holanđane koji su prošle godine strahovali od mogućeg ruskog mešanja u kampanju, dodatni američki angažman u najmanju ruku predstavljao je napad na nacionalni suverenitet. Oni, kao i birači u Nemačkoj, Francuskoj ili Italiji ne vole da slušaju o stranom mešanju u pitanja o kojima veruju da odlučuju na biračkim mestima. Ali, kako reče Horovic, njegova novčana pomoć ekstremnom desničaru ne predstavlja uticaj američkog novca na holandsku demokratiju, već je doprinos u odbrani slobodarskim idejama.

Naime, Vilders je nastupima očarao Horovica, pogotovu dok mu se sudilo zbog izazivanja mržnje prema muslimanima i dok je pravio film kojim blati Kuran. Osim što mu je tada skočila popularnost, znatno je ojačao i budžet svoje partije jer je još jedan aktivista, na Harvardu školovani istoričar, Danijel Pajps, obezbedio novac za Vildersove sudske troškove nastale u sporu zbog filma o Kuranu kao „produktu zla”.

Izgleda da je Vilders postao omiljeni američki islamofob jer su mu, navodi „Njujork tajms”, još dve američke fondacije platile prošlogodišnje letove i boravke u američkim hotelima. Među onima koji su pomogli ova putovanja pominje se i Robert Šilman, bogati Trampov navijač koji je prošle godine platio digitalnu reklamu na Tajms skveru kojom je Trampa prikazao kao Supermena. Vilders je godinama sticao podršku među republikancima i njihovim poštovaocima, tako da sada ima prijatelje u Beloj kući. A kako Tramp, kao i Putin, prednost daje bilateralnoj, a ne multilateralnoj saradnji sa zemljama u Evropi, Amerikanci će se tek utrkivati oko desničarskih lidera.

Tramp je još u predizbornoj kampanji otvoreno bio naklonjen liderima poput Najdžela Faraža. Kada se uselio u Belu kuću, srećniji od njujorškog milijardera bili su Vilders, Marin le Pen i Bepe Grilo. Britanska premijerka Tereza Mej posetila ga je prva u Vašingtonu, kada su redefinisali odnose dveju zemalja u novom svetskom poretku. Bio je to prvi put da jedan predsednik SAD ne daje podršku jedinstvenoj Evropi.