EU u džepu, Rusija na srcu

Iako je Evropska unija proklamovani državni cilj, iako je ona ovde već godinama prisutna i najveći donator, iako se u njoj vidi najveća šansa za ekonomski prosperitet, budućnost mladih i veće zapošljavanje, ipak je Rusija sve popularnija među građanima Srbije.

U tolikoj meri da veliki broj zapadnih medija i zvaničnika otvoreno upozorava da „Vladimir Putin prodire na Balkan” i raspravlja o tome kako da ga zaustavi.

Zaključak o popularnosti Rusije potvrđen je i na osnovu nedavnog istraživanja javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o stavovima o spoljnoj politici. Čak trećina ispitanika želela bi da se priključimo Evroazijskoj uniji (EAU), pa se slobodno može reći da nam je EU „u džepu”, a Rusija „na srcu”.

Prema tom ispitivanju, s kraja decembra i u prvoj polovini januara, istovremeno opada podrška članstvu u EU – samo 43 odsto građana sada bi glasalo za pristupanje (mesec dana ranije istraživanje Kancelarije za evropske integracije pokazivalo je da bi 47 procenata građana reklo „da”). A ako se ima u vidu da je 35 odsto onih koji su protiv članstva u EU, jasno je da su se procenti zagovornika i protivnika Unije veoma približili, što svedoči o dubokoj podeljenosti srpskog društva u vezi s pitanjem evrointegracije.

Istraživače je, međutim, posebno iznenadila činjenica da među mladima ima više protivnika ulasku u EU nego njenih pristalica. Polovini građana bilo bi svejedno ako EU prestane da postoji, a oko dve petine misli da Srbija nikad neće ući u evropsku porodicu. S druge strane, pored toga što bi pomenuta trećina ispitanih (kojih je ukupno bilo 1.403) u ekonomski savez pod vođstvom Rusije, petina je protiv toga, gotovo polovina misli da je odgovarajući trenutni nivo političke saradnje sa Evroazijskom unijom, stvorenom praktično po ugledu na Evropsku ekonomsku zajednicu, dok većina nema stav o tome.

Procenat onih koji su sada naklonjeni EAU uticao je, po svemu sudeći, i na smanjenje procenta opredeljenih za EU, tako da se broj proevropskih i proruskih glasova prilično približio. To, kako je objašnjeno, ipak ne znači da građani vide alternativu u većem približavanju Rusiji, jer su većinski zadovoljni sadašnjim nivoom saradnje. Pritom, posebno je intrigantan podatak da su savezu s Rusijom naklonjeni uglavnom mladi, oni od 18 do 29 godina, studenti, više muškarci nego žene, ali i neobrazovani.

Nalaz iz ovog istraživanja o želji građana da se zemlja priključi EAU ne može se, doduše, precizno porediti s prethodnima, jer se, kako tvrdi Miloš Popović, istraživač BCBP-a, konkretno pitanje – Kako biste glasali na referendumu o pristupanju Srbije Evroazijskoj uniji pod vođstvom Rusije – nije pojavljivalo u ranijim anketama. „Stoga se podatak da je 32 odsto onih koji su za Evroazijsku uniju može oceniti jedino kao –iznenađujući”, naglašava on, u uverenju da su Rusi „uz malo ulaganja, ovde igrali na staru kartu svoje popularnosti i tradicionalnog prijateljstva, na svoj imidž među Srbima”, a da se „investicije nisu baš vratile EU i SAD, koje su ovde mnogo više dale”.

Da raste broj građana koji imaju dobar utisak o Rusiji poručeno je još početkom prošle godine iz Ipsos stratedžik marketinga, na osnovu istraživanja „EU, Rusija, SAD: predstave i preferencije građana Srbije od 18 do 35”. Tada je pozitivno mišljenje o Rusiji imalo 72 odsto anketiranih, a o EU 25 procenata, mada je za ulazak u uniju pod vođstvom Brisela bilo 46 odsto njih.

Sudeći prema najnovijoj anketi, građani EU posmatraju, pak, kao najuspešniju u domenu demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, a Rusiju vide kao vodeću vojnu silu. Otud se čuo i zaključak da je vojna snaga ono što je ruska „meka moć” i da građani ocenjuju da bi savez sa Rusijom dobro uticao na bezbednost Srbije. Većina je, međutim, za neutralnu politiku zemlje.

Zašto se građani u ovom trenutku baš ovako izjašnjavaju na temu spoljne politike zemlje i njenih saveza?

Kad je reč o EU, objašnjenje je prilično jednostavno: građani, očigledno, vide krizu koja tamo vlada, da se desio „bregzit” i da iz Brisela ne dolaze jake i jasne političke poruke. Otud ne postoji ni većinsko mišljenje da je Brisel trenutno dovoljno snažan da reši probleme balkanskih zemalja.

Mada se upozorava da treba sačekati da bi se videlo šta će u toku ove godine biti u EU, u kojoj treba da otpočne novi reformski proces i verovatno uspostavljanje Evrope „u više brzina”, upućeni ipak primećuju da je nedvosmislena poruka nemačke kancelarke Angele Merkel od pre nekoliko dana da Srbija ispunjava evropske standarde „veoma značajna” za naše buduće stavove o srpskoj evrointegraciji, jer je Nemačka jedan od naših najvažnijih partnera na putu ka EU.

Sadašnja podrška Uniji, kako se često ističe, opada, jer među običnim ljudima vlada mišljenje da proces pregovaranja veoma dugo traje, da ona samo uslovljava (pa traži i da se pridružimo sankcijama Rusiji), a ne daje ništa zauzvrat. Jedan od razloga što je sve manje onih koji bi da nam Brisel bude glavni cilj svakako jeste i birokratizovani jezik koji koriste evropske institucije, često nerazumljiv običnim ljudima.

S druge strane, ima i mišljenja, kako kaže Igor Novaković, direktor istraživanja ISAK fonda, da sadašnja politička elita, mada formalno zagovara ulazak u EU i na tome radi kroz briselski dijalog, nedovoljno u javnosti brani vrednosti na kojima počiva EU i projekat evrointegracije. Uz to, „u šarolikoj vladajućoj koaliciji neki vrlo otvoreno izražavaju evroskeptične stavove, što dovodi do toga da sama poruka bude heterogena, a to, onda, utiče na javno mnjenje i na njegov odnos prema EU”.

Kad je reč o Rusiji, međutim, gotovo je nepotrebno ukazati da se ovde, uz tradicionalno prijateljstvo, gotovo neupitno računa i s njenim vetom ako bi se kojim slučajem postavilo pitanje stolice Kosova u Ujedinjenim nacijama i sličnim strateškim problemima. Baš onako kako je to bilo u julu 2015. u vezi s rezolucijom o Srebrenici. Ili, kako je iste godine, zahvaljujući Rusiji, sprečen ulazak Kosova u Unesko.

U tumačenju rezultata istraživanja o tome šta građani misle o velikim silama i njihovom uticaju, naglašeno je i da se Rusija posmatra i kao zemlja koja je ovde sve prisutnija, „na jedan pametan način”, da ona sve više primenjuje metode koje je svojevremeno primenjivao Zapad – ekonomsku saradnju, pomoć u infrastrukturi i rekonstrukciji.

Krajem prošle godine „Vašington post” je, u nameri da ukaže na razmere ruske „meke moći”, preneo kako u Beogradu postoji 109 organizacija koje rade na promociji rusko-srpskih odnosa. To je iznova podstaklo staru polemiku „Čija je meka moć veća – Rusije ili Zapada?”, u koju se svojom izjavom uključio i premijer Aleksandar Vučić, rekavši da Rusi imaju manje organizacija pod svojom kontrolom i mnogo manji nevladin sektor nego što ih imaju zapadne zemlje i organizacije.

U ovdašnjoj javnosti postoje i neke druge zablude koje se tiču Rusije. Recimo, već godinama je uvreženo mišljenje da nam ta zemlja poklanja više nego što je to zaista slučaj. Nedovoljna informisanost građana o bespovratnoj razvojnoj pomoći koju smo dobijali od 2000. pokazana je i u poslednjem ispitivanju javnog mnjenja o orijentaciji građana u organizaciji Kancelarije za evropske integracije. Čak četvrtina veruje da nam je Rusija najveći donator u poslednjih 16 godina, što nije tačno. Zvanični podaci govore, naime, da u periodu od 2000. do 2015. godine EU i njene države članice, s oko 2,7 milijardi evra pomoći, predstavljaju najveće donatore, čime su, objektivno, znatno doprineli razvoju Srbije. U tom periodu iza njih su bile SAD (oko 680 miliona evra) i Nemačka (više od 350 miliona evra), a među 15 najvećih poklonodavaca nije bilo Rusije.

Pravi ruski „prodor” dogodio se, izgleda, kasnije. Pre nekoliko meseci u našoj javnosti pojavila se i informacija kako je Moskva odlučila da izdvoji čak deset milijardi evra za Srbiju, preko investicionih fondova, a da je u poslednjih 13 godina uložila milijardu i po dolara – NIS, „Beopetrol”, Moskovska banka i druge investicije. Potom je usledio i ruski poklon koji se sastoji od šest „migova 29”, čiji remont, modernizaciju i prateće naoružanje mi plaćamo, 30 tenkova T72, kao i borbenih vozila BRDM. Takmičenje za novčanike i srca Srba se, očigledno, nastavlja.