Sreća domovine zavisi od reformi

Ivan Cvetković je novinar „Politike” od 1986. Završio je Fakultet političkih nauka i magistrirao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu. Autor je i saradnik za nekoliko knjiga na temu sporta i istorije

Pre sto godina izbila je Februarska revolucija, kojom ne samo što je ukinuta monarhija u Rusiji, nego su pokrenuti i događaji koji su doveli do Oktobarske revolucije, što je imalo ogroman značaj u celom svetu.

U ovom feljtonu donosimo kako je naš narod obaveštavan o Februarskoj revoluciji, i to iz dva suparnička izvora. Jedan su okupatorske „Beogradske novine”, koje su ujedno i prvi list u Srbiji štampan latinicom. Izlazile su najpre tri puta nedeljno – prvi broj 15. decembra 1915, a potom svakog jutra, na velikom formatu na četiri do šest stranica, a ponedeljkom posle podne na dve stranice. Jedan od saradnika ovih novina bio je i književnik Bora Stanković, zbog čega je „Politika” posle rata tražila da mu se sudi kao saradniku okupatora. List je štampan i na nemačkom i mađarskom jeziku.

Drugi izvor je beogradska „Pravda”, mlađi vršnjak „Politike”, koja je izlazila od 1. septembra 1914. po starom kalendaru, čiji ju je direktor Manojlo M. Sokić izdavao i u izbeglištvu u Solunu („Politikin” osnivač, direktor i urednik Vladislav Ribnikar je s bratom Darkom poginuo 1914. braneći Srbiju na bojnom polju). List je od 1. juna 1916. po starom kalendaru izlazio na samo dve stranice.

U „Beogradskim novinama” datumi su po gregorijanskom kalendaru, a u „Pravdi” po julijanskom, koji je kod nas bio u zvaničnoj upotrebi do Svetog Save 1919. U Rusiji je takođe korišćen stari kalendar i po njemu, Duma se 26. februara 1917. usprotivila caru (po novom 11. marta), a on se odrekao prestola već 2. marta (po novom 15. marta).

Datumi su, ako nije drukčije navedeno, dati po starom (julijanskom) kalendaru do 1. februara 1918, kada se u Rusiji prešlo na novi (gregorijanski).

KOMPLETAN FELjTON U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU