Berza nije što i film

Od našeg specijalnog izveštača

Frankfurt – Neprocenjivo bogatstvo, moć i kontrola, strast i rizik, zavodljiva opsednutost profitom i novcem, koja nikada ne spava – bude asocijacije na berzu. Ali ako ste pomislili da je berza mravinjak u kojem besomučno na sve strane zvone telefoni i gde brokeri u skupim odelima, na rubu nervnog sloma, presipaju ogromne svote novca sa jednog na drugo mesto – grdno ste se prevarili. Možda vam se kroz glavu mota film „Volstrit”, slavnog Olivera Stouna, koji je 1987. odškrinuo vrata tog magičnog sveta trgovine na krilu Njujorške berze. Ali svetske berze danas, posle tri decenije, izgledaju sasvim drugačije. 

Brokeri iz kancelarija prosleđuju naloge klijenata, tako da se veći deo poslovanja obavlja elektronskim putem. Berze su u fizičkom obliku zadržane, uglavnom, samo kao atrakcija.

U to smo se uverili pri obilasku Frankfurtske berze. Ni traga od užurbanosti i strepnje zbog potencijalnog gubitka. Odeljak za posetioce – prazan. Tek tridesetak brokera ili specijalista za trgovanje akcijama sa parketa, kako ih zovu, zadubljeno je motrilo šta se dešava na ekranima. Izveštači Rojtersa, reporteri dve nemačke televizijske stanice – i to je sve što smo videli.

A zatekli smo se upravo u danu kada su akcije Dojče banke bile u crvenom. Tog jutra je najveća nemačka komercijalna banka najavila dokapitalizaciju putem emisije novih akcija. Odmah potom akcije su pale za 5,9 odsto na 18,01 evro, čime je banka postala najveći gubitaš u okviru indeksa DAX 30, koji obuhvata vodeće nemačke kompanije. Ništa, međutim, oko podneva – u vreme kada je na berzi nekada vrilo kao u košnici – nije naslućivalo da ponos nemačkog finansijskog sistema strmoglavo pada.

To nije iznenadilo našeg domaćina Rajnharda Freliha, menadžera za korporativne komunikacije Industrijsko-trgovinske komore Frankfurta (IHK), pod čijim krovom posluje berza. On kaže da je 95 odsto transakcija u elektronskom sistemu.

– Ljudi su nekada dolazili na berzu da kupe nemačke akcije. Njima je moglo da se trguju između 11.30 i 13.30 časova. I sve transakcije su se dešavale u ta dva sata. Ako do 13 časova nije mogao da se nađe meč, trgovalo se po proseku. Na isti način se trgovalo i devizama i u isto to vreme je formiran kurs dana. Sada tek tri do pet odsto zarade od nemačkih akcija se dešava na ovoj berzi. Trguje se na drugim mestima koja su neregulisana, koja ne vidimo i ne znamo kako se razvijaju – objašnjava Frelih.

Ipak, bez obzira na to kako se trguje, Frankfurtska berza predstavlja jednu od najvećih svetskih berzi. U okviru najpoznatijeg indeksa nemačkih kompanija DAX 30 kotirani su „Bajer”, „Dejmler”, „Alijanz”, „Simens”, BASF, SAP, „Dojče telekom”. Ujedno, ove kompanije su među najvećim u Evropi, sa tržišnom vrednošću od nekoliko desetina do preko 100 milijardi evra. Najveća nemačka kompanija je SAP, koja trenutno vredi oko 110 milijardi evra.

 Frankfurtskom berzom upravlja kompanija „Dojče berza” koja je i sama otvoreno akcionarsko društvo i njenim akcijama se trguje. Ova kompanija je najavila spajanje sa Londonskom berzom, ali se i dalje čeka na odobrenje Evropske komisije.

Iako je postojala realna bojazan da će posle odluke Velike Britanije o napuštanju jedinstvenog tržišta evrozone – plan o spajanju berzi propasti – „Dojče berza” ne odustaje od pokušaja da ubedi skeptike da će nemački regulator zadržati vodeću ulogu u novoosnovanom preduzeću. Najvećeg protivnika, frankfurtsku Industrijsko-trgovinsku komoru, uverava da će se pobrinuti da se deo investicija, i posle spajanja, zadrži u Frankfurtu, jer je berza dužna da pomogne razvijanje ovog grada, kao nemačkog centra za trgovinu hartijama od vrednosti.

Međutim, Rajnhard Frelih, kao predstavnik komore smatra da od spajanja nema ništa. On očekuje da će posle bregzita i prelivanja poslova na finansijsko tržište Frankfurta, koje trenutno zapošljava oko 80.000 ljudi, biti otvoreno još 10.000 novih radnih mesta.

Posmatrano po tržišnoj kapitalizaciji (vrednost svih kompanija kotiranih na tržištu), Frankfurtska berza je na trećem mestu u Evropi sa oko 1,8 biliona dolara. Poređenja radi tržišna kapitalizacija Njujorške berze, koja je najveća u svetu, jeste oko 20 biliona dolara. Trenutni odnos tržišne kapitalizacije „Dojče berze” i nemačkog BDP-a je oko 60 odsto, dok na najrazvijenijim tržištima anglosaksonskih zemalja (SAD i Velika Britanija) ovaj pokazatelj prevazilazi 100 odsto (veća tržišna kapitalizacija od BDP-a zemlje).

Kada je o našoj zemlji reč berzanski stručnjak Nenad Gujaničić kaže da se Beogradska berza nalazi u procesu tranzicije sa malim šansama za dalji razvoj s obzirom na to da država nije pokazala interes da razvija ovaj važan segment finansijskog tržišta. Trenutna tržišna kapitalizacija Beogradske berze je oko 4,5 milijardi evra, ali treba napomenuti da je to prilično fiktivan podatak jer se sa dosta akcija ne trguje i predstavljaju čist dekor na berzi. Ali čak i sa tim pokazateljom, odnos tržišne kapitalizacije i BDP-a Srbije je tek na oko 15 procenata.

O kakvoj igri brojki je reč možda najbolje ilustruju podaci o trgovanju iz januara ove godine: ukupni iznos Frankfurtske berze putem platforme za trgovanje Xetra tog meseca je dostigao 90,6 milijardi evra, dok je na Beogradskoj berzi vrednost trgovanja iznosila 34,1 milion evra.