Prigodno izdanje za Uskrs

Počev od 2002. Pošta Srbije emituje tradicionalno prigodno izdanje poštanskih maraka pod nazivom „Uskrs”. Ovogodišnje je pušteno u prodaju 21. marta. Serija sadrži dve prigodne marke. Nominala maraka je prilagođena cenovniku poštanskih usluga, pa ona manja od 20 dinara odgovara poštarini za pismonosnu pošiljku u unutrašnjem saobraćaju do 20 grama. Marka veće nominale je 46 dinara i odgovara poštarini pisama za inostranstvo do 20 grama. Na ovaj način Pošta Srbije se priključuje obeležavanju najvećeg hrišćanskog praznika.

Na osnovu Uskršnje nedelje određuje se dan godišnje proslave Hristovog vaskrsnuća. Pravoslavna crkva slavi Uskrs po julijanskom kalendaru. Datum nije fiksan, a izračunava se na osnovu datuma punog meseca koji prethodi Hristovom vaskrsnuću.

Uskrs je dan večne radosti, dan kada je Hrist, Bogočovek, pobedio smrt. Činom vaskrsnuća je dokazao svoje božanske moći i otvorio vrata večnog života, radosti i sreće, koje možemo naći u našoj veri.

Postoje mnogi običaji vezani za uskršnju nedelju, a onaj koji deca najviše vole jeste bojenje jaja. Uskršnjim jajetom se predstavlja očiglednost vaskrsenja, što predstavlja osnov hrišćanskog verovanja.

Prvo jaje se boji u crveno i u mnogim delovima naše zemlje ovo jaje se zove „čuvarkuća” i čuva se cele godine, sve do narednog Uskrsa. Jaja se boje u lukovini ili u raznim drugim bojama, obično na Veliki četvrtak ili Veliki petak koji prethode Uskršnjoj nedelji. Ukrašava se crtežima, slikama ili voštanim natpisima „Srećan Uskrs” ili „Hristos voskrese”.

Jedan od običaja kod Srba vezan za ovaj praznik pošto svi ukućani ustanu i svečano se obukli, da domaćin ispred kućnog praga sa unutrašnje strane položi sekiru. Domaćica tada iznosi posudu u kojoj su u vinu bili potopljeni komadići uskršnjeg kolača, koprive, drena i biljke zdravac. Domaćin tada staje na sekiru, prekrsti se i pozdravi ukućane sa „Hristos voskrese” na šta ukućani odgovaraju sa „Vaistinu voskrese”. Nakon toga domaćin pojede komadić kolača iz posude. Na taj način on se prema narodnom verovanju pričestio.

Vaskršnji ručak predstavlja pre svega nagradu za one koji su postili. Vaskršnje jaje je ono čime se treba prvo omrsiti. Jagnjetina je, uz crveno vino, uobičajeno jelo. Običaj je i da se bareno povrće kuvano sa jagnjetinom služi kao prilog, a od vode u kojoj se sve kuvalo napravi čorba.

Sedmica uoči Uskrsa je Strasna nedelja i poslednja je nedelja velikog posta. Sedmica posle Uskrsa naziva se Sveta nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju pune su radosti i veselja.

Motiv na marki nominale 20 dinara je uskršnje jaje sa motivom Gospoda Isusa Hrista, detalj sa plaštenice kralja Milutina iz 14. veka. Motiv na marki nominale 46 dinara je uskršnje jaje sa motivom ikone Hristosa Svedržitelja iz 15. veka.

Pored motiva i oznaka vrednosti na markama je odštampan tekst „Pošta Srbije” i to na prvoj marki ćiriličnim, a na drugoj, sa većom nominalom, latiničnim pismom. Umetničku obradu maraka uradio je Jakša Vlahović, diplomirani grafičar iz Beograda. Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabacima od 25 komada maraka. Tiraž marke od 20 dinara je 528.000, a od 46 dinara 128.000 komada. Na dan puštanja serije u opticaj DP „Jugomarka” izdala je prigodan koverat prvog dana.