Braća od tetke

Ne znam kakvu ocenu će dva posmatrača Ruske dume dati izbornom procesu u Srbiji, ali Kremlj ne mora da brine ko će biti novi stanar na Andrićevom vencu. Od 11 predsedničkih kandidata samo jedan hoće da protera „Gasprom” iz NIS-a i uvede Srbiju u NATO. Ali, Nenad Čanak, koji i sam zna da ima samo teoretske šanse da pobedi na izborima, u nečemu je barem dosledan. Već nekoliko godina ponavlja isto: „Rusi, idite kući i vratite nam ’Naftagas’.”

Ako izuzmemo lidera LSV-a, koji ne samo što bi najurio baćuške iz panonske ravnice već bi priznao i Kosovo, ostali predsednički kandidati znaju, ako misle da ućare koji glas pride, da moraju da kažu pokoju lepu reč o majčici Rusiji. To nije ni čudo kada poslednja istraživanja pokazuju sve veći pad poverenja u briselsku EU, a porast podrške Evroazijskoj uniji.

Hteli da priznaju ili ne, ali Vučićeva večera sa Merkelovom njegovim glavnim takmacima sigurno je pravila političke zazubice. Srpski premijer ipak zna da nije dovoljno da ga primi moćna kancelarka pa da završi posao u prvom krugu. Zato je odlazak u Moskvu ostavio za finiš kampanje.

Šta bi Vuk Jeremić sada dao da Sergej Lavrov može da ga zagrli kao nekada kada je bio „predsednik sveta“. Ali i vlasnik slogana  „Moramo bolje“ u predizbornim obećanjima svira melodiju koja godi Moskvi – traži čak da se vojna neutralnost ubaci u ustav.

Pojedini predsednički kandidati neskriveno i sa oba oka namiguju ka istoku. Šešelj ushićeno poručuje da se „Rusija vraća na Balkan” i da samo s njom možemo povratiti  Kosovo. Zlatiborac Milan Stamatović tvrdi da su Merkelova, Bler, Brisel, Berlin i Vašington „najveći srpski dušmani“ i da moramo da se okrenemo Evroazijskoj uniji.

U sličnom ključu da nam nema spasa ako ne zaigramo kazačok govori i vođa Slobodarskog pokreta Miroslav Parović, ali i Koštuničin miljenik i moskovski đak Aleksandar Popović. Najdalje je otišao Boško Obradović. Da bi biračima pokazao da nije daleko od kremaljskih vrata, lider Dveri je prošle nedelje stigao i do Ruske dume, ali i svratio do Nikite Mihalkova. Iako ga oskarovac nije direktno podržao, Obradović računa da mu slikanje sa slavnim ruskim rediteljem, koji je dobar Putinov i Kusturičin prijatelj, može doneti dodatne glasove.

Od određivanja prema Rusiji u kampanji nisu mogli da pobegnu ni dvojica Saša. Prvi, bivši ombudsman, koji pokušava da iskoči iz beogradskog „kruga dvojke”, na pitanje zašto nije za uvođenje sankcija Rusiji, u alanfordovskom maniru kaže: „Sankcije se ne uvode da nam ne bi naškodilo da ih uvedemo”. I Radulović, upitan da li je evroskeptik ili evrofanatik, poručuje: „U nekim stvarima EU je idealan partner, a ne treba potceniti ni odnose sa Rusijom.”.

A šta prosečan Srbin oseća prema Rusima najbolje u kampanji, izgleda, prepoznaje Ljubiša Preletačević Beli: „Sloveni smo, kao da smo braća od tetke, treba da se poštujemo i volimo.”