Srbi srećniji od komšija

NjUJORK – Srbija se nalazi na 73. mestu tradicionalne liste Ujedinjenih nacija o sreći u svetu, pokazao je izveštaj te organizacije čiji je jedan od autora ekonomista Džefri Saks, direktor instituta pri Univerzitetu Kolumbija. Na prvom mestu liste, prema pokazateljima iz perioda od 2014. do 2016. godine, nalazi se Norveška, preneo je Tanjug.

Izveštaj je načinjen posle istraživanja koje je sprovedeno u 155 zemalja, a povodom Svetskog dana sreće koji je obeležen u ponedeljak.

Za Norvežanima slede Danci (koji su prošle godine bili na prvom mestu liste), a među pet najsrećnijih su i stanovnici Islanda, Švajcarci i Finci. Među prvih deset su Holanđani (na šestom mestu), Kanađani, stanovnici Novog Zelanda, Australijanci i Šveđani na desetoj poziciji, preneo je Fonet.

Zapadna Evropa i Severna Amerika su, prema očekivanjima, u vrhu liste, pa su Amerikanci na 14. poziciji, a Britanci na 19. mestu, dok najmanje razloga za sreću imaju stanovnici država podsaharske Afrike i onih u kojima se vode ratovi.

Kada je reč o regionu jugoistočne Evrope, ispred Srbije se nalaze samo Rumunija na 57. i Slovenija na 62. mestu, dok su ostale susedne zemlje lošije rangirane. Tako su se iza Srbije našle Mađarska (na 75. mestu) Hrvatska (77), Crna Gora (83), Grčka (87), Bosna i Hercegovina (90), Makedonija (92), Bugarska (105) i Albanija (109).

I dok su nordijske zemlje najsrećnije, četiri od pet najnesrećnijih se nalaze u Africi, sa Centralnoafričkom Republikom na začelju. Na deset poslednjih mesta na listi nalaze se: Jemen, Južni Sudan, Liberija, Gvineja, Togo, Ruanda, Sirija, Tanzanija, Burundi i Južnoafrička Republika.

Lista se pravi na osnovu ankete u kojoj u svakoj državi učestvuje 1.000 ljudi, koji stanje u raznim oblastima života ocenjuju u rasponu od nula do deset.

Iako se u prvih 10 najsrećnijih zemalja nalaze razvijene države, u izveštaju se ukazuje da novac nije jedini preduslov za sreću. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika jedan je od ključnih kriterijuma za sreću, ali tu su, između ostalog, i velikodušnost, očekivani životni vek, društvena podrška, sloboda da se prave životni izbori i percepcija korupcije, kažu autori izveštaja.