AP: Crna Gora odlučna da postane članica NATO

PODGORICE - Uprkos svojoj veličini, nedostatku vojne moći i protivljenju Rusije, članstvo Crne Gore u NATO verifikovale su do sada 25 od 28 članica Alijanse, dok senatori SAD još to nisu učinili zbog strahova u regionu da će Donald Tramp zauzeti previše mek stav prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i da neće uraditi ništa da zaustavi njegov uticaj, preneo je AP.

Crna Gora je, navodi ova agencija, odlučna da postane članica NATO, iako raspolaže sa svega četiri vojna aviona koja su na prodaju, a dva ratna broda u funkciji jedva da napuštaju luku.

Sa 2.000 članova vojske, dodaje se, teško da bi poboljšala odbranu Zapada u sukobu sa Rusijom.

„Uprkos svojoj veličini i nedostatku vojne moći, Crna Gora se našla usred velikog razdora između Zapada i Moskve oko uticaja na Balkanu. Način na koji razdor bude rešen mogao bi da odredi kako će ostatak balkanskog regiona krenuti: prema Evropskoj uniji, NATO-u i integraciji sa Zapadom ili nazad ka Rusiji”, navodi dalje AP u svojoj analizi.

Jasno je da su tenzije između Istoka i Zapada ostavile posledice po političku i bezbednosnu situaciju na zapadnom Balkanu, navodi AP reči bivšeg premijera i aktuelnog lidera vladajuće DPS Mila Đukanovića.

On je rekao da bi usled „destruktivnog” ruskog uticaja u Crnoj Gori Zapad trebalo da u najkraćem mogućem vremenu zauzme odlučniji pravac odbrane evropskog sistema vrednosti.

Konstatuje se da prozapadni sta Đukanovića učinio metom navodnog državnog udara na dan izbora u Crnoj Gori u oktobru, kada su operaciji Kremlja navodno planirali da ga ubiju, sruše vladu i zamene je marionetskim režimom.

A sve to samo zato što se Crna Gora, predvođena Đukanovićem, približavala NATO, dok nije istupio sa premijerske funkcije nakon tih izbora, podseća AP.

Crna Gora je, podseća agencija takođe, bila veran saveznik Rusije do referenduma 2006. godine i odvajanja od Srbije, kada se okrenula evro-atlanskim integracijama.

Rusija se strogo protivi širenju NATO u regionu koji ona smatra za stratešku „sferu interesa”. Zbog toga NATO, svestan ruskog uticaja u nestabilnom regionu, žele Crnu Goru u Alijansi.

Inače, članstvo Crne Gore u NATO ratifikovale su 25 od 28 država članica. Senatori SAD još uvek nisu odobrili članstvo zbog strahova u Crnoj Gori i regionu da će administracija predsednika SAD Donalda Trampa zauzeti previše mek stav prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i da neće uraditi ništa da zaustavi njegov uticaj.

Prošle nedelje, senator Džon Mekejn optužio je svog kolegu, senatora iz Kentakija Renda Pola, da radi za Putina, nakon što je Pol blokirao izglasavanje sporazuma koji bi dozvolio Crnoj Gori da nastavi sa postupkom pridruživanja Alijansi.

Kremlj je demantovao učešće u navodnom državnom udaru, ali je otvoreno vodio kampanju protiv NATO, ne samo u Crnoj Gori, već i u Srbiji, Bosni i Makedoniji, a podržao je sve promoskovske nacionalističke zvaničnike i grupe u svakoj od tih zemalja, navodi AP, prenosi Tanjug.

Vođa crnogorske opozicije, koalicije Demokratski front, rekao je da Crna Gora nikada ne bi trebala da bude deo NATO, već da održi bliske veze sa pravoslavnom „braćom” u Rusiji.

„Pripadamo civilizovanom krugu koji ne nasledio najbolje tradicije Crne Gore, koja je 300 godina imala najbolje odnose sa nekada carskom Rusijom, a kasnije i sa Sovjetskim savezom”, rekao je Mandić za AP.

Analitičari veruju da tenzije za cilj imaju velike strateške ciljeve.

Rusija za cilj ima da pristupi lukama, kako bi imala pristanište za ratne brodove u Mediteranu i da održi svoje političke i ekonomske interese. NATO bi da Rusiju i njenu mornaricu zadrži dalje od takozvanih „toplih mora”.

Crna Gora je jedina zemlja Jadrana koja nije članica NATO, navodi AP.

„Rusija veruje da je Zapadni Balkan u sopstvenoj sferi interesa”, rekao je ranije dopisnik Komersant Genadi Sisoev, dodavši da je činjenica da su proruski sentimenti jaki na Balkanu.

On je takođe rekao da u sukobu sa Zapadom, Rusija ima osećaj da je protiv Rusije svako ko nije sa njom.