Fiskalnu lutriju igra petina Srbije

Prvi rezultati nagradne igre „Uzmi račun i pobedi” već se naziru. Ukupan promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru bio je 160 milijardi dinara, što je za 5,2 odsto ili osam milijardi dinara više nego u istom mesecu prošle godine. Istraživanje „Ipsos stratedžik marketinga” pokazalo je da fiskalnu lutriju igra petina građana Srbije, kao i da će još 20 odsto njih do kraja marta početi da prikuplja i šalje račune.

– Ovo su već odlični rezultati. Krajnje efekte imaćemo krajem marta kada se završava prvo kolo nagradne igre. Znaćemo više kada obradimo podatke o evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa za prvi kvartal ove godine – rekla je juče Dragana Marković, direktorka Poreske uprave. Najveće povećanje prometa zabeleženo je kod malih obveznika za 28,78 odsto, što je kako je rekla, pravi pokazatelj uspešnosti kampanje. U ovom sektoru je i najizraženije poslovanje u sivoj zoni.

U trgovini na veliko i malo i uslugama popravke vozila povećanje prometa bilo je 83,5 odsto. U servisima za popravku električnih aparata rast je 24,9 odsto, dok je naplata u sektoru ugostiteljstva (pružanje usluga hrane i pića) skočila za 12,9 odsto. U ukupnom prometu, posmatrano po sektorima, najveći rast prometa (iznad 20 odsto) imaju uslužne delatnosti, informisanje i komunikacije. Najmanji rast prometa, manji od dva odsto, zabeležen je u snabdevanju vodom i otpadnim vodama i u građevinarstvu.

Slanje koverti sa fiskalnim računima počelo je 1. februara, a građani  su mogli da prikupljaju račune od 1. januara. Srbija, po procenama, dnevno gubi osam miliona evra u sivim tokovima. Jednom lutrijom svakako dugoročno neće biti rešen ogroman problem sive ekonomije koji čini čak 30 odsto BDP-a. Mnoge države u Evropi već su igrale na tu kartu, ali iskustva pokazuju da su pozitivni efekti ostali stabilni kada su nagradne igre organizovane u kontinuitetu.

Moguće je da će se tim primerima voditi i Srbija. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić rekla je da je predviđeno da nagradna igra u 2017. bude organizovana u dva navrata. „Da li će drugog kruga biti na jesen i u kom obimu znaćemo kada na kraju sagledamo ukupne efekte”, rekla je Brnabićeva. 

Dragan Penezić, iz kompanije „Britiš Ameriken tobako” i član saveza za fer konkurenciju NALED-a, rekao je da je plan da u narednih pet godina milijardu evra bude vraćeno u legalne tokove, a da se procenat udela sive ekonomije u BDP smanji sa 30 na 26 odsto.

Istraživanje o stavovima građana o sivoj ekonomiji pokazuje da građani Srbije pod ovim pojmom najčešće podrazumevaju rad na crno, a potom i utaju poreza i nelegalnu prodaju robe. Interesantno je da gotovo tri četvrtine građana smatra da je siva ekonomija način preživljavanja za siromašne, a da 44 odsto misli da ovaj vid nelegalnog poslovanja suštinski nema negativnih uticaja na njihov život.