Borba za vlast u Kijevu do poslednjeg dolara

U Kijevu se već godinama vodi borba za finansijski i politički opstanak vladajuće elite, a odluka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da u ponedeljak ne odobri novu tranšu zajma u iznosu od milijardu dolara samo je pokazatelj da su trvenja između političara i oligarha stigla dotle da priliva novca neće biti jer ne postoji funkcionalan državni sistem.

Još u decembru prošle godine borci dobrovoljačkih bataljona, poput Desnog sektora, Azova i drugih, na pojedinim mestima na liniji razdvajanja sa Donbasom (Donjeck i Luganska oblast) uspostavili su stacionarne i mobilne punktove na kojima su sprečavali promet robe. Tada je iznet i ultimatum da se u roku od sedam dana oslobode svi zarobljeni ukrajinski vojnici ili će uslediti „potpuna blokada Donbasa”.

Potom su se krajem januara dobrovoljcima pridružili i neki poslanici iz kijevskog parlamenta i cela situacija je počela da dobija obrise državnog bojkota u koji se postepeno uključivala i vlast. Slično je bilo i sa blokadom Krima koju su započeli dobrovoljci i pripadnici krimskih Tatara koji podržavaju vlast u Kijevu, da bi na kraju takav scenario postao projekat centralne vlade. Vlasti na Krimu su robu i električnu energiju počeli da dopremaju iz Rusije, ubrzana je gradnja mosta i tako je ostalo do danas.

Ono što je bio projekat dobrovoljačkih odreda, kojima se državni aparat nije mogao odupreti ni tokom brojnih drugih protesta, odlukom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu sredinom ovog meseca da obustavi svaku vrstu saobraćaja sa istokom države – postao je državni projekat.

Premijer Vladimir Grojsman je upozoravao da će „veterani antiterorističkih operacija” izazvati nestašicu električne energije, ministar energetike Igor Nasalik je tražio uvođenje vanrednog stanja, ali je predsednik Petro Porošenko ćutao sve do pre dva dana.

Kada je MMF-a odložio razmatranje antikriznog programa Ukrajine u ponedeljak, za koji je ukrajinski predsednik rekao da je „ekstremno važan za popunjavanje rezervi zemlje”, izjasnio se da je Kijev izgubio poslednju sferu uticaja na teritoriju Donbasa koja se ne nalazi pod njegovom kontrolom za vreme blokade regiona. Ukrajinski mediji su preneli da je Porošenko na sednici Saveta regiona rekao da su „organizatori blokade varali društvo, jer to nije bila blokada određenih regiona Donjecke i Luganske oblasti”. „O kakvoj blokadi se radi kada postoji rupa od stotina kilometara na granici sa Rusijom? U suštini, to je ispala specijalna operacija usmerena na pomeranje okupiranog regiona iz ukrajinskog Donbasa u Rusiju”, rekao je on i optužio ekstremiste da su blokadom izazvali odlaganje isplate nove tranše kredita, čija je dogovorena ukupna vrednost 17,5 milijardi dolara. Ali trgovinska blokada nije jedini razlog iz kojeg su rate kredita obustavljane, jer je već nekoliko puta postavljen uslov da se sprovedu reforme i borba protiv korupcije.

Šta je stvarni razlog ove blokade koja je zemlju dovela gotovo do finansijskog sloma? Krupni kapital oligarha usko je povezan sa politikom, a politički uticaj i zaštita se zadobijaju i gube proporcionalno onom što poseduju. Porošenko, koji se prilično dugo održava na vlasti i već je politički ispratio premijera Arsenija Jacenjuka, u toj borbi kapitala i politike i sam je izgubio deo bogatstva. Pod pretnjom pokretanja krivičnog postupka za nacionalnu izdaju zatvorio je fabriku slatkiša „Rošen” u Lipecku, u Rusiji (koju smatra učesnicom u ratu u svojoj državi) i izgubio ogroman prihod od tog posla.

Trgovinskom blokadom koju su sproveli dobrovoljci (koji su pri tome ukrajinskim zakonom zaštićeni od izvesnog broja sankcija) i koji, kako pišu mediji, povremeno protestujući „rade” za određene oligarhe, direktno je srušen donedavno najbogatiji ukrajinski oligarh Rinat Ahmetov.

Početkom ovog meseca vlasti samoproglašene Donjecke i Luganske republike su nacionalizovale Ahmetovljeva 43 preduzeća na svojoj teritoriji, pošto vlasti u Kijevu nisu odgovorile na ultimatum o prekidu blokade železničkog teretnog saobraćaja. I vlasti Krima su doprinele krahu ovog oligarha: prinudno su otkupile njegove dve firme – fabriku za proizvodnju železničkih šina i metalurški kombinat u Kerču. Prethodno su na Krimu nacionalizovane takođe dve njegove gigantske firme, jednu za telekomunikacije (Ukrtelekom), a drugu energetsku (Krimenergo).

Osim zajedničke procene da se radi na uklanjanju finansijskih, a samim tim i političkih moćnika, postoje različita mišljenja da li dobrovoljački odredi ovog puta rade za Porošenka ili nekog drugog. Pri tome su svi svesni da, barem do sada, niko nije mogao da ih kontroliše i da već sutra mogu da rade za nekog trećeg ko će biti spreman da im produži imunitet od kaznenog progona.

Prikrivajući suštinu ovog spora, Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine doneo je juče zvaničnu odluku o prekidu tranzita robe kroz linije razgraničenja sa nepriznatim republikama, a ceo haos je prebačen na najviši međudržavni nivo: naime, odluka će važiti dok Rusija ne ispuni obaveze iz Minskog sporazuma.