Kreditno klackanje

Zbog razvoda i kredita načisto sam puk’o. Ali, teže od svega pao mi je mukotrpan put do zajma za stan... A kako ću se osloboditi te omče oko vrata u narednih 25 godina više ne smem ni da razmišljam, žalio se mlađi čovek. Uz prikupljanje hrpe dokumentacije i izbor prave banke valjalo je da se opredeli da li će stambeni kredit uzeti indeksiran u evrima ili švajcarcima, uz promenljivu ili fiksnu kamatu. Trebalo je i da proveri kako banka izračunava ratu – po srednjem ili svom kursu, za koji se nikada ne zna koliki će biti sutra, ali i da prati koliko evro vredi na evropskom tržištu. 

Dugoročni krediti u Srbiji uglavnom su indeksirani u evrima. Kamatne stope za kredite u evrima formiraju se tako što banke uzimaju u obzir kretanje EURIBOR-a – kamate na evropskom tržištu novca, po kojoj prvoklasne banke međusobno pozajmljuju novac, uz dodatak marže. Praksa je da banke kamatne stope za klijente usklađuju na osnovu šestomesečnog EURIBOR-a i da to čine četiri ili dva puta godišnje, naravno ako ima promena. 

Prvog radnog dana januara ova kamatna stopa iznosila je 4,75 odsto, dok je krajem ovog meseca bila 4,66 procenata. Očekuje se da bi za visinu te promene trebalo da se snizi kamatna stopa za sve kredite koji su indeksirani u evrima i to kod banaka koje rate obračunavaju kvartalno. 
Međutim, treba imati u vidu da je od početka godine dinar oslabio – ističe mr Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije. Tako je prvog dana januara evro vredeo 79,2 dinara, do juče je srednji kurs bio 82,31 dinar. 

Kamatne stope stambenih kredita vezanih za evro u Srbiji u aprilu mogle bi da budu smanjene, ali pod uslovom da do kraja ovog meseca novac drastično ne poskupi u evrozoni. Iako će rate u evrima biti manje, zbog slabljenja dinara od početka godine za oko pet odsto, građani neće osetiti neki značajniji dobitak. Koji kurs koristi banka pri obračunu otplate rate zavisi od toga da li se za uzeti kredit u evrima odmah plati konverzija u dinare (košta najčešće jedan odsto), ili ga banka svakog meseca izračunava na osnovu svog prodajnog kursa 

Nikolić dodaje da postoje i dva obračuna kamate. Banka ređe saopšti kamatu, ali i mogućnost da će je eventualno menjati u skladu sa ekonomskim, odnosno kamatnim promenama u zemlji i svetu. To je lošija mogućnost, jer nije transparentna. Drugi način je da je nominalna kamata jednaka bankarskoj, plus šestomesečni EURIBOR ili LIBOR na franak. Efektivna kamata uključuje i do dva odsto naknade koju banke naplaćuju. 

U Srbiji je od ukupno odobrenih stambenih kredita, oko dve petine indeksirano u švajcarskom franku. Interesovanje za njih je i dalje veliko, jer su u startu povoljniji. Rizik za takve dužnike je eventualno jačanje „švajcaraca” u narednih 20 godina u odnosu na evro. Međutim, sudeći po odnosu te dve valute u poslednjih gotovo deset godina (franak je ojačao za samo nešto više od dva odsto), on se ni u narednoj deceniji, kako ocenjuje ovaj analitičar, neće osetno promeniti.

Kod stambenih kredita vezanih za „švajcarce” ne očekuju se izmene kamatnih stopa jer, praktično, nije bilo promena LIBOR-a od početka januara. Ako bi LIBOR ostao isti i 1. aprila, rata za kredit od 30.000 evra bi iznosila 17,754 dinara, što se može videti u tabeli. Za isti iznos kredita u evrima, pak, ako kurs ostane nepromenjen, u aprilu će rata iznositi 244,6 evra, odnosno 20.273 dinara.
-----------------------------------------------------------
„Otkočene" subvencije za stambene kredite

Nacionalna korporacija nastavila je juče da odobrava zahteve za zajmove, a od ponedeljaka će ponovo da prima nove 

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) počela je da od juče opet odobrava zahteve za zajmove uz podršku države podnete pre njihove obustave, dok će nove početi da prima od ponedeljka, izjavio je juče za „Politiku" direktor Aleksandar Jović. Po njegovim rečima, isplata odobrenih zahteva za subvencionisanje teče nesmetano i bez zastoja. 

Sada se u Nacionalnoj korporaciji nalazi oko 70 zahteva koji nisu odobreni, a koliko ih je u „obradi" kod poslovnih banaka podatak je u koji NKOSK, kako je rekao Jović, nema uvida. Zahtev ulazi u procedure tek kada ga poslovna banka podnese Korporaciji. 

Na pitanje kako je softver, ipak, mogao da bude krivac za više od 10 dana zastoja u odobravanju kredita i koliko je ljudi angažovano na unosu podataka, Jović je rekao da se prijem zahteva za kredite sa subvencijom i zahteva za osiguranje obavlja putem portala NKOSK-a.
- Svakako da prelaskom na novi sistem mogu iskrsnuti i neki problemi. Podatke, inače, direktno unose kreditni službenici banaka, a ne zaposleni u NKOSK-u - objasnio je Jović. 

Novac za subvencije se uplaćuje, dodaje on, direktno sa računa budžeta na račun banke, a potom na račun korisnika kredita, odakle se transferiše na račun prodavca nekretnine u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. 

Ni jedan jedini dinar se za subvencije ne uplaćuje na račun NKOSK-a, niti ima potrebe za tim. Novac izdvojen za ovu namenu nalazi se u budžetu i nije ga moguće koristiti u druge svrhe, izričit je Jović, pri tom odbijajući sve spekulacije da su sredstva već potrošena.