Predsednik s kičmom

U do sada bezuspešnim pokušajima da u Skoplju za premijera ustoliči Zorana Zaeva, Brisel razmišlja i da uvede sankcije svima koji koče formiranje nove makedonske vlade. Ako do toga dođe, prvi na toj crnoj listi EU mogao bi da se nađe predsednik Đorđe Ivanov (56). On skoro mesec dana uporno odbija da mandat za formiranje vlade poveri lideru SDSM-a, koji je sakupio parlamentarnu većinu sa 67 od ukupno 120 mandata.

Prvi čovek Makedonije od Zaeva traži da se odrekne „tiranske platforme”, koju mu albanske partije DUI i BESA donose kao koalicioni miraz. Ivanov smatra da albanski zahtevi direktno ugrožavaju teritorijalni integritet i suverenitet države.

Nije vredeo ni dolazak Federike Mogerini u Makedoniju, ali ni javni pritisak generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i američkog ambasadora u Skoplju Džesa Bejlija. Umesto da popusti, Ivanov je zatražio od međunarodne zajednice da osudi platformu donetu pod dirigentskom palicom albanskog premijera Edija Rame i u jeku političke krize otišao na dvonedeljni put u Azerbejdžan i Australiju.

Platforma kojom Albanci, između ostalog, traže da budu konstitutivni narod i da, osim makedonskog, u Ustav ubace i albanski jezik kao zvanični, promenu državnih simbola, ali i donošenje rezolucije kojom bi se osudio genocid nad albanskim narodom u Makedoniji od 1912. do 1956. godine, ponovo je izvela makedonske građane na ulice.

Zbog odbijanja da 21. marta primi Johanesa Hana, koji je sa trojicom evroparlamentaraca došao u Skoplje da pogura formiranje vlade na čijem bi čelu bio Zoran Zaev, Ivanov je od medija zaradio epitet – neucenjeni predsednik. Istog dana na protestu koji je u Skoplju okupio više od 100.000 građana grmelo je: „Đorđe Ivanov nije čovek sa savitljivom kičmom!”

A pre nepunih godinu dana Ivanov, kome je ovo drugi predsednički mandat, umalo nije doživeo sudbinu Viktora Janukoviča. Zbog odluke da u aprilu 2016. abolira političare uglavnom iz VMRO-DPNE protiv kojih se vodila krivična istraga zbog afere prisluškivanja došlo je višenedeljnih protesta opozicije u Skoplju, koje su strani mediji opisivali kao „ustanak na Majdanu”. Da bi sprečio ukrajinski scenario, Ivanov je popustio pod pritiscima i krajem maja prošle godine poništio spornu odluku o aboliciji političara iz vlasti umešanih u prisluškivanje čak 20.000 osoba.

Ovaj ekspert za civilno društvo, nekadašnji član poslednjeg predsedništva Saveza socijalističke omladine Jugoslavije 1990, kad je drugi put izabran za predsednika 2014. uputio je pismo Baraku Obami da je cilj Makedonije ulazak u EU i NATO. Tri godine kasnije prvom čoveku države koja puca po nacionalnim šavovima, a države osnivači EU (Nemačka, Francuska, Italija), uz Grčku, je još ne priznaju pod ustavnim imenom, preti sudbina Milorada Dodika – da bude još jedan balkanski predsednik pod sankcijama Zapada.