Lane zbog predoziranja lečeno 289 ljudi

Svake sedmice u svetu se pojave bar dve nove droge, a dileri ih, osim preko interneta, prodaju i u kertridžima za elektronske cigarete. Poslednjih desetak godina došlo je do porasta broja korisnika novih psihoaktivnih supstanci poznatih kao „ligl haj”, „sintetičke droge” ili „pilule za zabavu”.

Ovi narkotici često imaju nazive koji asociraju na letenje, galaksije, zmajeve, magije... I mala količina dovoljna je da se onaj koji ih koristi – predozira.

– Imali smo pacijenta koji je zbrinut zbog efekata ajahuaske. To je biljka iz amazonskih džungli koja zajedno s biljkom čakruna ispoljava psihodelične efekte. Plasira se kao lek peuranskih Indijanaca koji dovodi do „pročišćenja” ili „proširenja svesti”. Efekti su individualni, a ono što je zajedničko u tim iskustvima su halucinacije, nekada veoma crne, nimalo prijatne. Taj pacijent imao je halucinacije koje su trajale tri dana – kaže u razgovoru za „Politiku” profesor dr Slavica Vučinić, načelnica Nacionalnog centra za kontrolu trovanja (NCKT) na Vojnomedicinskoj akademiji.

U ovoj specijalizovanoj instituciji za dijagnostiku i lečenje akutnih trovanja, godišnje se zbrine do 5.000 pacijenata. Prošle godine je zbog predoziranja psihoaktivnim supstancama lečeno 289 ljudi.

– Najviše je bilo onih koji su koristili heroin – 162 pacijenta. Premda dominiraju osobe starije od 30 godina, zabrinjava podatak da je heroin koristilo tridesetak adolescenata, od kojih je četvoro imalo manje od 18 godina – kaže dr Vučinić.

U NCKT-u lečeno je i 15 maloletnih osoba zbog korišćenja marihuane. Takođe, 18 pacijenata zbrinuto je zbog efekata kokaina, 12 zbog ekstazija, a troje mladih potražilo je prošle godine medicinsku pomoć jer su se predozirali LSD-om.

U Srbiji trenutno ima više droga u nelegalnoj ponudi nego ranije, uključujući i sintetičke. Takođe, korišćenje svih vrsta narkotika je u porastu, a zastupljeni su u svim sredinama (ne samo u velikim gradovima već i u selima). Nestala je granica između takozvanih droga za bogate i siromašne.

Profesorka Vučinić kaže da je ponovo aktuelan „spajs” (prvi sintetski kanabinoid). Hemijska raznovrsnost sintetskih kanabinoida sve je veća, a po dejstvu su 20 do 100 puta jači od kanabisa. Ove droge se unose pušenjem, a plasiraju se kao navodni „osveživači vazduha” pod nazivima: „spajs”, „jamajsko zlato”, „jutakan vatra”. U našoj zemlji poznati su kao „biljni tamjan”, „crna trava”, „beli slez”, „šarp bluberi“. Takođe, u cigareti koju je koristio jedan mladić dokazan je sintetski kanabinoid „MDMB-CHMICA”, sa kojim se povezuje više desetina smrtnih slučajeva u Evropi, što ukazuje da je bio i na našem tržištu, iako je već stavljen na nacionalnu listu.

– Trovanje ovim psihoaktivnim supstancama uključuje nemir, halucinacije, pospanost, konfuznost, ubrzan srčani rad, bol u grudima, otežano disanje, povraćanje, poremećaj motorne koordinacije... Simptomi se povlače za četiri do 14 sati, sem akutne psihoze koja može trajati nekoliko dana. Zbog velike jačine, dovoljno je nekoliko desetina miligrama supstance po preparatu, koji je neka biljna mešavina preko koje je poprskan sintetski kanabinoid. To znači da se od jednog kilograma supstance može dobiti na hiljade preparata. Koliko ilegalna industrija prati zahteve i potrebe tržišta, u cilju dospevanja do krajnjeg korisnika, a to su mladi, sintetski kanabinoidi već su pronađeni i u kertridžima za elektronske cigarete – kaže dr Vučinić.

Smrtonosna droga, o kojoj se nedavno pisalo u domaćim i svetskim medijima je takozvani „pink”, koji je sličan morfinu i od njega je jači sedam-osam puta. Na sreću, „pink” nije stigao u Srbiju, ali treba biti oprezan jer se osim kod dilera može nabaviti putem interneta. Nekada ga prodaju i u kombinaciji sa heroinom. Dr Vučinić smatra da o novim psihoaktivnim supstancama i njihovim fatalnim efektima na zdravlje redovno treba upozoravati.

– „Pink” je sintetisan 1970. u farmaceutskoj kompaniji „Updžon” kao snažni analgetik za primenu u onkologiji i hirurgiji. Nije plasiran na tržište ali je patent ostao. Pojavio se 2015. i od tada je registrovano na desetine smrtnih ishoda zbog korišćenja ove supstance, čak i kod dece – kaže dr Vučinić.

Zbog ovoga,droga „pink” zabranjena je u Švedskoj, Finskoj, Floridi, a novembra prošle godine ga je i američka agencija za borbu protiv droga (DEA) stavila na listu 1, na kojoj je i heroin.

– Može se piti kada se prodaje kao lažni analgetik, ušmrkavati ili ubrizgavati. Efekti su euforija, relaksacija u početku, a zatim izražen svrab, mioza, prestanak disanja, koma, psihoza i smrt. Izaziva zavisnost – objašnjava za naš list dr Vučinić.

Ona kaže da su nove psihoaktivne supstance (NPS) samo uslovno nove, jer su mnoge od njih poznate 30-40 godina kada su otkrivene u toku istraživanja nekog leka.

– Ilegalne laboratorije stalno menjaju hemijski sastav već postojećih supstanci, tako da i minimalna promena znači novu drogu koja nije više na listi kontrolisanih – navodi načelnica NCKT-a.

Trenutno se na međunarodnom nivou vode rasprave o troškovima i prednostima različitih opcija politike o kanabisu. Proizvodnja kanabisa je glavni izvor prihoda za organizovani kriminal. Procene su da od prodaje i trgovine narkoticima kriminalci godišnje zarade 25 milijardi evra, od čega je 40 odsto od trgovine kanabisom. Svakodnevno u Evropi jedan odsto stanovništva koristi ovu drogu. To je alarmantan podatak, jer je poznato da je kanabis takozvana droga početnica, koja mlade uvodi u svet težih opijata.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najmanje 250 miliona ljudi u svetu uzimalo je makar jednu psihoaktivnu supstancu.

Može se reći da je jedina ohrabrujuća stvar u vezi sa drogama – statistika, koja pokazuje da je upotreba psihoaktivnih supstanci među šesnaetogodišnjacima u našoj zemlji manja nego u zemljama EU. Situacija je bolja nego u više od 30 evropskih zemalja, gde je oko 17 odsto dece probalo drogu dok je kod nas osam odsto.

– Međutim, kada vidite bilo koga od tih mladih ljudi u Nacionalnom centru za kontrolu narkotika VMA, koji su već zakoračili u svet droge, sva statistika gubi smisao – zaključuje dr Slavica Vučinić.