Ubice na čuvanju i lečenju

U Specijalnoj zatvorskoj bolnici na tri odeljenja psihijatrije smešteno je 300 pacijenata, od kojih je oko 63 odsto učinilaca jednog ili višestrukog ubistva. Neki od njih počinili su najstravičnije zločine, kao što je, na primer, Danijel Jakupek koji je iskasapio dečaka i mladića u Banovcima ili Nikola Radosavljević, devetostruki ubica iz Jabukovca. Njima je, zbog stanja neuračunljivosti u trenutku izvršenja krivičnog dela, izrečena sudska mera obaveznog čuvanja i lečenja u ovoj ustanovi koja se nalazi u zgradi Okružnog zatvora u Beogradu. Vreme boravka pacijenata je neograničeno, nekad i doživotno, a oporavak u smislu stabilnog stanja je moguć tek posle nekoliko godina. 

Uslovi u kojima borave pacijenti sa teškim psihičkim poremećajima znatno su poboljšani u odnosu na period od pre tri godine kada je renoviranje prostorija počelo.

Uverili smo se, obilaskom soba, da svaka ima radijatore i prozore, osim u jednom bloku u kojem sređivanje tek predstoji. Boravak novinara pojedini pacijenti su „iskoristili” za fotografisanje interesujući se „kako su ispali”, drugi su pružali ruku da se pozdrave raspitujući se iz kojih smo novina, neki su spavali, a bilo je onih koji „novinama ništa ne veruju jer su sve lagale o njima”.

Doktor Goran Bogojević, načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, kaže za „Politiku” da su u ovoj ustanovi smešteni najteži psihijatrijski bolesnici koji su opasni po okolinu. On napominje da u javnosti postoji zabluda da pacijenti koji dođu ovde nisu odgovarajuće kažnjeni, kao i da su oni opasniji od ljudi koji su počinili ubistvo a nisu psihički oboleli.

– Njihova kazna ne može da se meri sa zatvorskom kaznom, jer boravak ovde nije vremenski ograničen. To su teško psihički bolesni ljudi i potrebno je mnogo vremena da prođe da pacijent dođe u stabilno stanje – napominje Bogojević.

U odnosu lekara sa ovim pacijentima straha nema, ali je oprez uvek prisutan. Najvažnije je zadobijanje poverenja jer, kako kaže Bogojević, lako prepoznaju laž i strah, što kasnije u određenim situacijama pokušaju da iskoriste.

– Naši pacijenti su osobe koje su zbog bolesti počinile određena krivična dela. Cilj njihovog boravka je lečenje i čuvanje.

Najveći broj, njih oko 60 odsto, oboleo je od šizofrenije, zatim oko 30 odsto ima takozvanu paranoidnu psihozu i manji procenat manijačno depresivnu psihozu koja podrazumeva oscilacije raspoloženja praćene nekontrolisanim ponašanjem. Šizofrenija je tipična po tome što je najteži psihički poremećaj, koji vremenom dovodi do globalnog osiromašenja ličnosti i psihičkih funkcija. Pacijenti gube volju, povlače se u sebe i sve slabije funkcionišu u okruženju. Paranoidna psihoza je poremećaj na nivou mišljenja kada pacijent ima utisak da ga neko prati i da je ugrožen. U razgovoru sa njima naizgled je logično sve što oni pričaju, tako da je bitno prepoznati prvu rečenicu koja je zasnovana na pogrešnoj osnovi – objašnjava Bogojević.

U lečenju se pored lekova primenjuju radna i grupna terapija. Prednost ove ustanove je u tome što su pacijenti pod neprekidnim nadzorom lekara i medicinskog osoblja, zbog čega ne postoji mogućnost neuzimanja i skrivanja lekova.

Doktor Miodrag Anđelković, upravnik Specijalne zatvorske bolnice kaže za „Politiku” da nadležni iz ove ustanove na svakih šest meseci obaveštavaju sud o toku lečenja pacijenata. Sud je taj koji na osnovu mišljenja stručnog tima lekara izriče i ukida meru obaveznog čuvanja i lečenja u ovoj ustanovi.

– Kada zaključimo da je zdravstveno stanje pacijenta veoma poboljšano i da on više nije opasan po okolinu, sudu predlažemo da meru obaveznog lečenja u ustanovi zatvorenog tipa zameni lečenjem na slobodi. To znači da on po nalogu suda ima obavezu da se javi nekoj psihijatrijskoj bolnici ili lekaru. Ukoliko ignoriše ovu obavezu, sud ima pravo da ga vrati ovde – naglašava Anđelković.

Upravnik napominje da u ovim situacijama postoji problem, jer kada se mera zameni lečenjem na slobodi ona je ograničena na tri godine.

– Onda postoji velika dilema, šta ako pacijentu ne bude dobro ni posle tri godine, a više nema obavezu da se leči i da se javlja lekaru. Tada postoji mogućnost da opet počini krivično delo – ocenjuje Anđelković. 

Više od 20.000 pacijenata se, za 35 godina postojanja ove specijalne medicinske ustanove, lečilo u njoj. U poslednjih 20 godina četiri pacijenta, kojima je mera lečenja u zatvorenoj ustanovi zamenjena lečenjem na slobodi, počinila su ubistvo po izlasku iz bolnice.

– To je mali broj bolesnika koji su ponovo počinili krivična dela u odnosu na broj pacijenata koji se leči. Neki su ovde zbog krađa i nasilništva, ali imamo i osobe koje su počinile strašne zločine, poput Jakupeka i Radosavljevića. Dakle, za jedne pacijente je oporavak moguć, dok za druge nije i oni ostaju ovde doživotno – kaže doktor Anđelković. 

(/slika2)Doktor Goran Bogojević kaže da u trenutku kad terapija učini svoje i psihičko stanje pacijenata se stabilizuje, neki od njih pokazuju sklonost ka samoubistvu.

– Kako proces oporavka napreduje, pacijenti počinju da shvataju i spoznaju sopstveni zločin o čemu otvoreno i govore. Primetili smo da onda imaju potrebu da ih neko prihvati i razume. Tada im je jako teško i sa njima se pojačano radi da bi prebrodili krizu. Učimo pacijente da će im biti dobro samo ako nastave sa terapijom. Ipak samoubistva se dešavaju – naglašava Bogojević.

Doktor Bogojević kaže da lekari ove ustanove, osobe koje su počinile najteže zločine uvek gledaju kao pacijente.

– Da to nije tako, sa njima ne bismo mogli da radimo – naglašava Bogojević.

----------------------------------------------------------

Odnos među pacijentima

– Jedni druge uglavnom prihvataju i međusobno razgovaraju o tome zbog čega su tu i koliko dugo, kao i koju terapiju uzimaju. Retko se dešavaju sukobi među njima. Međutim, nedavno jedan od pacijenata koji je ovde zbog pljačke i ima malo dete nikako nije moga da prihvati prisustvo Danijela Jakupeka koji je iskasapio dečaka. Dok su, recimo Nikolu Radosavljevića iz Jabukovca, pacijenti normalno prihvatili – kaže doktor Goran Bogojević. 

-----------------------------------------------------------

Teški uslovi za rad – niske plate zaposlenih

– U bolnici imamo 600 pacijenata sa kojima radi 16 lekara. Sa oko stotinak najtežih psihijatrijskih bolesnika radi svega četiri lekara u smenama. Imamo povećan broj pacijenata na odeljenju za lečenje od narkomanije, što je veliki problem zbog prostora koji je namenjen za 40 pacijenata a njih je 180. Osim jako niskih plata, koje su čak i do 30 odsto manje nego u zdravstvu, problem nam je i nedostatak kadrova. Nedostaje nam oko 50 ljudi u raznim službama – smatra doktor Miodrag Anđelković.