Balkanski Trampovi opasniji od Rusije

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Ako je verovati evropskim političarima i uglednim zapadnim medijima, zapadni Balkan je ponovo na ivici rata, a glavni destabilizujući faktor u balkanskom „buretu baruta” jeste Rusija.

Iako se pojedine procene bivših američkih špijuna da bi „ruska podrška Srbiji mogla da izazove novi rat na Kosovu, pocepa BiH i izazove rat sa Hrvatskom koja je sada članica NATO-a” uklapaju u rašireno negativno sagledavanje Rusije u američkim i evropskim medijima, evropski politički stručnjaci za Balkan sasvim drugačije sagledavaju probleme u ovom regionu.

Evropska zabrinutost za zapadni Balkan „buknula” je zapravo pošto se visoka predstavnica EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku Federika Mogerini vratila sa balkanske turneje frustrirana, kako je procenio slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak. Usledio je samit EU na kojem su lideri EU po ko za koji put poslali „nedvosmislenu podršku” evropskoj perspektivi zapadnog Balkana.

Nedugo potom nemački demohrišćanin i predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (EP) Dejvid Mekalister pojasnio je da se pod „spoljnim faktorima” zapravo podrazumeva Moskva.

„Rusija namerno destabiliše Srbiju. To nas veoma brine”, rekao je on za konzervativni „Velt”, dodajući da Rusija vrši uticaj i na ostale balkanske zemlje. „Rusija vodi politiku destabilizacije situacije u Srbiji kako ne bi dozvolila ulazak balkanskih zemalja u EU.”

Za razliku od političara koji su vrlo lako okrivili Moskvu za sve probleme na Balkanu – od izborne krize u Makedoniji, preko tenzija između Beograda i Prištine i nefunkcionalnosti BiH, do napete političke atmosfere u Crnoj Gori i Albaniji – nemački akademski stručnjaci za Rusiju i evropski stručnjaci za Balkan stvari vide drugačije. Prema njihovom mišljenju, zabrinutost EU za situaciju na Balkanu dobrim delom je uzrokovana njihovim strahom da SAD više nisu zainteresovane za ovaj region.

Profesor Peter Šulce u razgovoru za „Politiku” ističe da mu kolege iz nemačkih političkih fondacija, koje su aktivne u Beogradu, Zagrebu i širom Balkana, uvek kažu da je ruski uticaj proteklih godina porastao.

„Rusija je prisutna na Balkanu, ali to nije zbog neke posebne namere, već Rusija tamo uopšte nije bila prisutna devedesetih, a u prvim godinama novog milenijuma nije bila zainteresovana za Balkan. Sada uzimajući u obzir fragmentaciju i nemobilnost EU, veoma je logično za Rusiju da unapredi veze sa pojedinačnim balkanskim zemljama”, kaže ovaj stručnjak sa Rusiju, koji je bio i na čelu Fondacije „Fridrih Ebert” u Londonu i Moskvi. „To je normalni politički proces i ne bih rekao da Rusija hoće da da uspostavi kontrolu ili neki režim uticaja. Oni slede svoje nacionalne interese. A izvesno nadmetanje između EU i Rusije postoji i to je vrlo normalna stvar u Evropi.”

Prema oceni Šulcea, EU u prvim godinama novog milenijuma nije ista sa EU sada, jer je ranije bila ujedinjena i vrlo atraktivna, predstavljajući magnet za interese zemalja, poput balkanskih.

„To vreme je završeno. EU se sada sagledava kao razjedinjena i u rasulu, ekonomski još nije slaba, ali je puna problema, zbog čega je znatno smanjena njena meka moć da privlači ostale zemlje ka članstvu u EU. Naravno da ljudi na Balkanu nisu slepi i vide šta se dešava i nastoje da kreiraju nezavisniju politiku. To čine čak i pojedine članice EU, poput Mađarske”, ističe Šulce.

Nekadašnji britanski ministar za Evropu u vladi Tonija Blera Denis Mekšejn, u autorskom tekstu za briselski portal „Juroaktiv”, poručuje EU da zaboravi Rusiju, ističući da zapadni Balkan ima novu pretnju – lokalne političare čija je populistička politika slična Trampovoj i koji odbijaju da prihvate održanje stanja nastalog posle decenija ratova. Kao primere on navodi makedonskog premijera Nikolu Gruevskog, koji ne želi da prihvati da je izgubio izbore, potom na Kosovu pokret Samoopredeljenje, koji uz stranku Ramuša Haradinaja ne dozvoljava vladi u Prištini da završi utvrđivanje granice sa Crnom Gorom, ali i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika za kojeg kaže da odbija da primeni Dejtonski sporazum.

A što se tiče ocena da bi Balkan lako mogao da sklizne u nove sukobe, uticajni stručnjak za Balkan i Evroaziju Atlantskog saveta Dimitar Bečev ističe da „zapravo, Balkan nije ni u kakvoj opasnosti da uđe u rat nekoj bliskoj budućnosti”.

„Ipak, sve manja angažovanost Zapada na ovim prostorija, zajedno sa (ekonomskom) stagnacijom regiona i demokratskim nazadovanjem, omogućava idealan put za Rusiju da suptilno stekne uticaj među liderima i u javnosti širom Balkana”, ističe on i dodaje da Rusija nema potrebe da na Balkanu pokreće neku vojnu akciju jer na slabim tačkama politike EU na Balkanu lako postiže političke poene u nadmetanju sa EU i SAD. „Lokalne vođe vole da igraju jedni protiv drugih i tako izvlače određene povlastice, na osnovu lekcija iz ’Titovog udžbenika’ koji je prošao test vremena. Ali kada su pritisnuti da izaberu, oni će se opredeliti za Evropu i SAD.„

Zbog toga, prema oceni Bečeva, ne postoji alternativa snažnom angažovanju EU na Balkanu.

„Zapad ne bi trebalo da ometa bespotrebna priča o povratku u devedesete. Umesto toga, trebalo bi da sagleda šta ne valja u domaćoj politici postjugoslovenskih država i pritisne lidere da ozbiljno shvate vladavinu prava, slobodu medija i nezavisno civilno društvo”, ističe on i dodaje da je, nažalost, sada to veliki zadatak jer „su ti elementi pod pretnjom i u razvijenim demokratijama sa obe strane Atlantika”.