Dugo putovanje Belog Bore do Kana

Film „Skupljači perja” je položio sve ispite, a dokaz da je to zaista tako jeste njegova dugovečnost.

Kao što nismo bili ravnodušni onda kada se ovaj film pojavio, tako nismo ni danas, kada znamo da su „Skupljači perja ”položili sve ispite na koji su izlazili, kaže Branka Petrić jedan od svedoka onoga vremena, odnosno perioda kada je  pre pola veka nastao film Aleksandra Saše Petrovića „Skupljači perja” o životu Roma u Vojvodini.

–Nedavno sam ponovo gledala film „Skupljači perja”, toliko u njemu ima svežine i originalnog i svega što uostalom treba da ima svako veliko umetničko delo. Možda ga je neko sada gledao tek prvi put, ali osećaj je isti. Naravno gledajući danas ovo ostvarenje, prisetila sam se  plejade velikih glumaca kojih više nema, od Rahele Ferari,  Mije Aleksića, Miće Tomića, Bate Živojinovića..., kaže Branka Petrić i dodaje:

–Tu je, svakako, za mene na prvom mestu Bekim Fehmiu. Kada je Bekim dobio ponudu od Saše Petrovića da snima film, odnosno da tumači Belog Boru Perjara, nas dvoje smo bili mladić i devojka. Bilo je to vreme kada ste morali da se odlučite da li ćete da radite za pozorište ili film, odnosno da budete slobodan umetnik.

Bekim Fehmiu je, priseća se naša sagovornica, dao otkaz u matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je imao još neku zakonsku obavezu da do određenog vremenskog perioda igra u svojim predstavama. Desilo se, saznajemo, da je u  trenutku kada mu je Petrović ponudio da rade „Skupljače perja”, Bekim već bio počeo rad na predstavi „Prljave ruke”, u režiji Bore Draškovića na sceni JDP-a. Bekim je, seća se njegova supruga Branka Petrić, tim povodom otišao kod Saše Petrovića i objasnio mu da ima obavezu u pozorištu, ali da bi voleo i da radi na ovom filmu. Međutim, Petrović mu je odgovori: „Onda ne dolazi u obzir, ćao... gotovo”! Nastala je delikatna situacija budući da je Bekim već bio pročitao scenario i počeo da uči romski jezik. Ipak, odgovorio je Petroviću: „U redu, nema uloge” i poklonio je scenario „Supljača perja“ reditelju Bori Draškoviću.

–Posle nedelju dana Bekima ponovo pozove Saša Petrović i kaže mu da je, ipak, dobio ulogu. I Bekim kreće sa priprema za početak snimanja: ja jurim po gradu, nalazim šampone za potamnjivanje kose... Međutim, ponovo ga poziva Petrović sa molbom da ga razume, odnosno da smatra da bi Belog Boru bolje odigrao pravi Rom, tačnije čuveni Sličenko, pevač i glumac uz Moskovskog romskog pozorišta, i da su već poslali svoje ljude u Mosku da sa njim razgovaraju. Naravno, da je to za Bekima bio veliki šok, međutim to je jako dobro podneo. Istog trenutka je otišao da pošiša zulufe, kupili smo novi šampom da mu se kosa posvetli. Na sreću nisu našli Sličenka i Saša Petrović  ponovo dolazi kod Bekima sa pitanjem da li bi ipak hteo da igra neku malu ulogu u „Skupljačima perja”, a to je Beli Bora i tako je sve krenulo. Bekim se, priča naša sagovornica, maksimalno posvetio spremanju lika Belog Bore. Ipak,  uspeo je da dođe i sa predstavom „Prljave ruke“ do premijere.

–Bilo je to, ujedno, doba „Avala filma” i njenog punog sjaja, velikih koprodukcija, ali i u takvoj situaciji je bilo trenutaka kada je ekipa bila na klackalici: da li će snimanje morati da stane, ili će biti potpuno prekinuto, jer nema dovoljno novca. Na pitanje Saše Petrovićevo šta da rade, ekipa se jednoglasno složila  da pojedinačno skupe koliko mogu novca, priča Branka Petrić uz napomenu:

–Novo uzbuđenje usledilo je kada je film „Skupljači perja” odabran za Kan. Tim povodom otišli smo kod Aleksandra Joksimovića da mu osmisli svečano odelo, a svi smo se složili da to ne treba da bude smoking. Tako je i bilo, od listera petrolej boje, čuveni krojač Kadrija mu je sašio odelo, imao je i leptir mašnu. Sećam se imala sam zlatnu minđušicu, nasledstvo još od moje mame, koju smo prišili na reveru Bekimovog sakoa i sa velikim uzbuđenjem smo ga ispratili u Kan.

Bekimu  Fehmiu, saznajemo, u JDP-u najpre nisu hteli ni da dozvole da putuje u Kan zbog obaveza u ansamblu. Kockice su se ipak složile, a Bekim se vratio dan-dva ranije da bi statirao u predstavi „Ivanov”.

–Svi smo ga dočekali kao moreplovca koji se posle dugog prekookeanskog puta vratio kući, kao recimo kada danas Đoković pobedi i nacija se identifikuje sa njim. A onda je Rada Đuričin koja je u to vreme jedina imama svoj stan napravila prijem. Nisu „Skupljači perja” bili naš prvi film koji je viđen u Kanu, ali je prvo naše ostvarenje koje je imalo tri zvezde: Oliveru Vučo, Batu Živojinovića i Bekima Fehmiu praćeno pravim glamurom. Mnogi su verovali da je Bekim zaista Rom, ne verujući da je obrazovani, školovani glumac.

U to vreme nije bilo žute štampe, ali Branka Petrić je često osvitala kao akter tekstova u kojima je znalo da piše i kako se  potukla sa Širli Meklejn... Dobijala je i pisma sa rečima: „Branka drži se, nećeš biti ostvaljena. Ne brini se ništa”! Sa  druge strane, kaže, neki su navijali i da bude ostavljena.

 –Bez obzira što smo živeli u socijalističkoj zemlji, u glumačkoj školi smo bili i te kako pripremljeni za buduću profesiju da kada se pojavimo bili gde u svetu znamo bez kompleksa da se ponašamo kako treba. Tada nije bilo dileme da li smo deo Evrope, to se jednostvano podrazumevalo, zaključuje Branka Petrić.