Mišković dobio ponudu da upravlja „Agrokorom"

Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, dobio je ponudu da upravlja „Agrokorom”, saznaje „Politika” iz nekoliko nezvaničnih izvora. U „Delti” juče nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju ovu informaciju, ali beogradski poslovni krugovi već prepričavaju detalje ove izazovne ponude koja je stigla na Miškovićev sto.

Ono što je zanimljivo jeste da su vlasniku „Delte” Todorićevu firmu na upravljanje ponudili investicioni fondovi (uglavnom američki) i banke. Oni formalno nisu vlasnici „Agrokora”, ali su vlasnici dela Todorićevog duga od 485 miliona evra. Reč je o kupcima takozvanih PIK obveznica (payment in kind), rizičnom finansijskom instrumentu koje investitori nazivaju „vremenskom bombom” koja u jednom trenutku može da eksplodira. Jedan takav fitilj uveliko gori nad glavom Ivice Todorića, jer kompletan dug i kamata po osnovu emitovanja PIK obveznica na naplatu dospeva u maju 2018. godine.

Zašto se vlasnik „Agrokora” uopšte upuštao u ovako rizičnu finansijsku avanturu?

Todoriću, koji je godinama izgarao da kupi slovenački maloprodajni lanac „Merkator”, takva prilika se konačno ukazala početkom 2014. godine, kada su ovaj maloprodajni lanac, takođe, snašle finansijske nedaće. Todorić je, očigledno, po svaku cenu želeo da kupi „Merkator”, pa čak i bez para. Za ovo preuzimanje osmislio je posebnu finansijsku konstrukciju. Deo novca, u iznosu od 600 miliona evra, pozajmio je od ruske Sberbanke, a drugi deo u iznosu od 485 miliona evra pribavio je tako što je emitovao rizične PIK obveznice. Tako je već prezaduženi Todorić kupio prezaduženi „Merkator”, koji je tek postigao dogovor sa poveriocima o reprogramu duga od milijardu evra.

Prodavac Todorićevih obveznica bila je nemačka Dojče banka. Kupci su bili uglavnom hedž fondovi, njih pedesetak, (od Amerike do Azije), koji su namirisali dobru poslovnu priliku. Ono što je u celoj priči najbitnije jeste šta je bio kolateral za ove zajmove, odnosno čime su se to hedž fondovi obezbedili za slučaj da Todorić ne bude imao para da odjednom vrati svoj dug. Kako je pisala štampa u regionu, Todorić je navodno založio veći deo „Agrokora” i već tada svoju poslovnu imperiju koju je gradio decenijama, sa godišnjim prihodom od 6,5 milijardi, stavio na kocku zbog 485 miliona evra zajma.  

Otuda ovim investicionim fondovima pravo da po regionu već sada traže potencijalnog upravnika „Agrokora”. Ne čudi to što su došli do Miškovića, koji se takođe okušao u maloprodaji. Međutim, za razliku od svog prijatelja i kolege Todorića, za koga je maloprodaja bila kap koja je prelila dužničku čašu, Mišković je svoju čašu odlio tako što je krajem 2010. prodao „Delta maksi”. Mišković se tako razdužio prodajući „Deltin” dragulj, ali je maloprodaja i dalje ostala njegova tiha patnja, pa su tako s vremena na vreme  iz krugova bliskih „Delti” mogle čuti informacije kako Mišković hoće od Belgijanaca (koji su se u međuvremenu globalno spojili sa holandskim „Aholdom”) da povrati ovaj maloprodajni lanac. „Delez” je to uvek demantovao. Čak i pre prodaje „Maksija” i Mišković je, poput Todorića, imao ambicije da kupi „Merkator”. Bilo je to 2008. godine, ali se ovaj pokušaj izjalovio. Prema sadašnjim informacijama, Mišković bi u „Merkator” mogao da uđe kao „upravnik”. Osim što, u poslovnom smislu, ovo jeste neka vrsta izazova, za Miškovića bi ovaj angažman istovremeno osigurao dobar plasman robe na policama ovog trgovca. Vlasnik „Delte” bi u konkretnom slučaju upravljao tuđim parama, ali postoji mogućnost da u budućnosti kao motiv dobije i manji vlasnički udeo u kompaniji. 

Šta je sa ruskim bankama kojima Ivica Todorić duguje više od milijardu evra i koje su njegov najveći poverilac? Iako su Rusi „Agrokoru” pozajmili više, njihov kolateral je manji. Očigledno se nisu tako dobro obezbedili kao hedž fondovi. Zato sada i imaju interes da dodatno finansiraju prezaduženog Todorića i pomognu mu da vrati PIK kredit. Jer, u suprotnom i oni mogu da potonu zajedno s njim u maju 2018. godine.