Mozaik za Hram Svetog Save stiže u Beograd

Od našeg specijalnog izveštača
Moskva – Izrada mozaika za kupolu Hrama Svetog Save bliži se kraju, a u moskovskom ateljeu u kojem trenutno radi akademik Nikolaj Muhin već su počele pripreme za pakovanje prvih delova koji će u aprilu biti transportovani u Srbiju.

Kada svi delovi mozaika budu dovršeni i stignu u Beograd, počeće i njihovo postavljanje u kupolu, a svetosavski hram će pored svoje veličine biti prepoznatljiv i po najvećoj sceni prikaza Vaznesenja Gospodnjeg na svetu.

– Postavljanje mozaika biće gotovo u decembru – rekao je Nikolaj Muhin za „Politiku”, prekrstivši se i dodavši na srpskom: „Ako Bog da.”

Nikolaj Aleksandrovič Muhin jedan je od društveno najpriznatijih umetnika u Rusiji i sigurno najpoznatije ime ikonopisa u pravoslavlju. Nije mu bez razloga bilo povereno unutrašnje uređenje Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, najvećeg sabornog hrama Ruske pravoslavne crkve, srušenog do temelja eksplozivom po naređenju komunističkih vlasti 1931. godine, pa ponovo izgrađenog u poslednjoj deceniji 20. veka.

Muhin je u razgovoru s novinarima pristupačan, neposredan i otvoren.

– Težina celog mozaika u kupoli Hrama Svetog Save biće impozantnih 40 tona, a svaki postavljeni komadić mozaika moći će da izdrži opterećenje od 20 kilograma, što je duplo više od propisanog standarda. Površina kompozicije Vaznesenja Gospodnjeg sa likom Hrista, bogomajke, anđela i apostola zauzimaće površinu od 1.230 kvadratnih metara – objašnjava Muhin.

Hram Svetog Save je jedan od najvećih pravoslavnih hramova u svetu. Po svojim razmerama gotovo je istovetan sa Sofijskim hramom – Aja Sofijom u Istanbulu, ali su prečnik centralne kupole beogradskog hrama (35 metara) i njena visina (65 metara) veći.

Pre početka izrade mozaika, koji uz odobrenje ruske države finansira kompanija „Gasprom njeft” sa četiri miliona evra, Muhin je u Italiji i Turskoj obilazio crkve u kojima je predstavljena biblijska scena Vaznesenja Gospodnjeg. Detalje tamošnjih rešenja ove teme je, kako kaže, posmatrao uz pomoć dvogleda. Na osnovu tako sakupljenih iskustava i izučavanja vizantijskih, staroruskih i srednjovekovnih srpskih tradicija, Muhin će u Hramu Svetog Save predstaviti scenu Vaznesenja koja je po originalnosti kompozicije bez premca u crkvenoj umetnosti pravoslavlja.

– Krivo mi je što će takva jedinstvena kupola postojati samo u Srbiji, a za sada još ne i u Rusiji – priznaje Muhin.

Skoro stotinu ljudi uključeno je u izradu mozaika u radionici – ateljeu u Moskvi, u zavisnosti od pojedinih faza ovog procesa. Ovde vlada gotovo vojna hijerarhija – komandant Muhin instrukcije izdaje „brigadirima”, stručnjacima zaduženim za pojedine oblasti, koji dalje rukovode izvršiocima – zapravo diplomcima moskovskih i petrogradskih instituta Ruske akademije umetnosti. U pojedinim etapama radova na mozaiku, kad ga stvaralački zanos ponese, Muhin često zna i da prespava u radionici.

Manana Popova iz moskovskog Međunarodnog fonda pomoći Unesku, koji je opremio radionicu u kojoj nastaje mozaik, navodi da „monumentalno slikarstvo zahteva detaljno planiranje”. Njene reči postaju očigledne čim se kroči u ovaj objekat grandioznih razmera – delovi mozaika visoki su i po šest metara, pa umetnici rade na njima koristeći građevinske skele u nekoliko nivoa. Radionica je opremljena alatima potrebnim za rezanje i klesanje smalta (kobaltnog stakla koje preovlađuje mozaicima) i prirodnog kamena, postoje specijalna skladišta za čuvanje materijala, kao i za spravljanje smese za lepljenje mozaika. Dok razgovaramo, u pozadini se čuje kuckanje klesarskih čekića.

– Trenutno nijedna zemlja u svetu nema ovakvu radionicu za izradu mozaičkih kompozicija – napominje Popova.

Nikolaj Muhin je u Srbiju prvi put došao 1994. godine sa počivšim ruskim patrijarhom Aleksijem Drugim. Još tada je, prilikom obilaska Hrama Svetog Save, počeo da razmišlja o njegovom uređenju.

– Izgradnja hrama još nije bila dovršena, ali bio sam potresen njegovom veličinom. Protoneimar Hrama Svetog Save Vojislav Milovanović samo nam je napomenuo da bi trebalo izraditi mozaik u kupoli. Eto, od tada su prošle 23 godine – kaže Muhin, koji je u međuvremenu učestvovao u unutrašnjem uređivanju nekoliko objekata Srpske pravoslavne crkve.

O Srbima i Srbiji ima samo lepe reči. Na pitanje da li mu je možda ponuđeno srpsko državljanstvo, odgovara odrično.

– Ali ako je takva mogućnost pravno izvodljiva, sa zadovoljstvom bih ga prihvatio – iskren je Muhin.

Smalt i igra svetlosti

Mozaik se izrađuje starom tehnikom upotrebe smalta, odnosno kobaltnog raznobojnog stakla, jednog od najdugovečnijih materijala korišćenog još za izradu rimskih mozaika, koji ni posle dva milenijuma nisu izgubili lepotu i sjaj. Ipak, pravljenje mozaika od smalta i prirodnog kamena je ručni rad koji zahteva izuzetnu pažnju prilikom slaganja boja svakog pojedinog komadića, jer je gotovo nemoguće stoprocentno predvideti kakav će efekat dati pod igrom svetlosti na njihovoj površini. Zbog toga u radionici postoji i specijalno osvetljenje, pa se mozaici tokom izrade izlažu različitim svetlosnim efektima, koji simuliraju one pod kojima će se naći kad budu postavljeni u kupolu Hrama Svetog Save.

Spreman projekat za oltar

Nikolaj Muhin već je pripremio projekat za izradu oltara svetosavskog hrama, jer kako kaže, „hram nije hram bez kupole i oltara”. Očekuje se završni dogovor za njegovu izradu, a mogao bi da bude dovršen do kraja 2019. godine, kada će biti proslavljeno osam vekova od sticanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

– Glava Hrista spasitelja u oltaru biće široka četiri metra, a raspon njegovih ruku biće 17 metara – objašnjava Muhin. Površina oltarske kompozicije trebalo bi da bude 3.167 kvadratnih metara, a u redu svetaca koji će biti prikazani nalaziće se i sam Sveti Sava.