Drugi život Ujedinjenog Kraljevstva

Donald Tusk zateći će na radnom stolu pismo nesvakidašnje sadržine.

Na nekoliko ispisanih strana pročitaće tekst kakav niko do sada nije ispisao.

Dokument bi jednoga dana mogao činiti dragocen deo muzejske građe o istorijskoj odluci Ujedinjenog Kraljevstva da istupi iz Evropske unije.

Iako odiše pomirljivim tonom, ovo pismo stavlja tačku na put kojim je decenijama išla evropska članica s druge strane Lamanša.

U redovima pristiglim iz britanske ambasade u Briselu, premijerka Tereza Mej crno na belo saopštava predsedniku Evropskog saveta da se razvode ali da želi da ostanu dobri prijatelji. Mejova će, potom, negde oko 11 sati obavestiti parlament da je Tusk primio brakorazvodne papire.

Dakle, devet meseci nakon ostrvskog referenduma, premijerka je povukla okidač i startovala dvogodišnju trku tokom koje će pokušati da izgradi nove, što povoljnije odnose sa starim saveznicima, a shodno članu 50 sporazuma nastalog u Lisabonu koji ne baš jasno usmerava države na koji način dobrovoljno mogu da istupe iz unije.

Kada Donald Tusk pročita pismo koje će verovatno imati više stranica nego što ih ima član 50, u roku od dva dana svim državama članicama poslaće nacrt pregovaračkih smernica. Potom će u nekoliko sastanaka evropski zvaničnici pripremiti samit EU, gde će 29. aprila u Briselu usaglasiti strategiju i izneti je Mišelu Barnijeu, glavnom pregovaraču, koji će se često sastajati sa britanskim kolegom Dejvidom Dejvisom.

Britanija ima dve godine da izdejstvuje povoljan aranžman, ali kako on može da izgleda i kuda sve može da odvede, niko ne može predvideti jer je Britanija jedina koja je danas aktivirala lisabonski član. Dakle, put ka negde treba da bude okončan do 29. marta 2019. godine. Ako se pregovarači do tada ne dogovore, pravnih i trgovinskih odredbi s blokom neće biti, što znači da London može otići i praznih ruku. Tim povodom je Mejova u januaru rekla da je spremna da okonča pregovore ako ne dobije šta želi podvukavši da je „nikakav dogovor bolji od lošeg dogovora”. Da čak i na ovaj, neslavan način, izađe iz zajednice za pravo joj je nedavno dao parlament usvojivši u oba doma njen bregzitovski plan bez ijedne izmene.

Ali, sve ovo ujedno ne znači da Ostrvo u ruci drži kartu u jednom pravcu, jer, iako su mediji često pisali suprotno, član 50 nije neopoziv. Tačnije, dozvoljeno je da se pregovarači predomisle u toku procesa.

U svakom slučaju, Dejvis i Barnije neće imati prvi sastanak pre nego što Francuzi u maju odaberu predsednika. Potom će se, procenjuje Barnije, koplja lomiti u 18 meseci. To znači da će odlučujuće bitke biti vođene od marta ove godine, dakle posle nemačkih izbora, pa do oktobra sledeće, nakon čega sledi ratifikacija – do marta 2019.

Ali, gotovo da nema stručnjaka koji veruje da će dogovor biti postignut do tada. Procene su, piše „Gardijan”, da bregzitovska vlada ima manje od 50 odsto šansi da obezbedi uredan izlaz za dve godine. Razlog prvenstveno leži u tome što, osim što niko do sada ne zna šta donosi proces napuštanja unije, treba rešiti više pitanja.

Spisak problema je dugačak, a čak su i teme za pregovore predmet pregovora.

Primera radi, Ostrvo želi da jedinstveno evropsko tržište bude deo pregovora, dok EU ovoj, možda i najvažnijoj, stavci želi posebno da se posveti. Na dnevnom redu naći će se i pitanja prava građana EU koji žive na Ostrvu, potom osetljive teme poput bezbednosti, migracija i granične kontrole.

Ali, problemi se mogu javiti i na domaćem terenu. Naime, laburisti, kako su najavili, neće prestati da nadziru i ako treba kritikuju i ometaju svaki vladin potez za koji misle da je neprimeren. Iako su imali priliku da premijerkinoj politici stanu na put u parlamentu kada su, umesto da grizu i unesu izmene u njen plan razlaza, slegli ramenima, njihov lider Džeremi Korbin najavljuje da će se usprotiviti, koliko u četvrtak, kada vlada objavi dokument kojim obaveštava da će okončati autoritet evropskih zakona. Korbin, kaže, neće sedeti u parlamentu i mirno gledati kako bregzit zakonom ministri ukidaju evropske zakone i tako prekomernim ovlašćenjima nadglasavaju parlament, smenjuju demokratiju. Opozicioni lider smatra da svi skupa moraju odlučivati i snositi odgovornost o budućim sudbonosnim odlukama.

Španija ne želi samostalnu Škotsku u EU

Razlaz Londona i Brisela mogao bi da iskomplikuje referendum o nezavisnosti koji Škotska najavljuje za jesen sledeće ili proleće 2019. godine. Ipak, reklo bi se da ova karta na koju mesecima igraju gubi na vrednosti, jer Škotska ne može ako na referendumu odluči da napusti kraljevstvo automatski postati deo EU. Problem bi im, uostalom, mogla praviti i Španija koja bi, prvenstveno zbog Katalonije, bila protiv samostalne Škotske u EU.