Hoće li Mladić uspeti ono što nije Milošević

General Ratko Mladić tek je drugi haški optuženik iza koga je stala zvanična Moskva.

Pre njega, jedino je još bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević 2006. uspeo da dobije garancije Rusije za puštanje na slobodu radi lečenja. Tada Haški tribunal nije prihvatio ponudu Rusije da leči Miloševića i kad bude potrebno vrati ga u tribunal.

Da li će Mladić uspeti ono što nije Milošević?

Na to pitanje niko sa sigurnošću ne može da odgovori jer tribunal nema jasno definisana pravila kada i ko može dobiti dozvolu da se leči van Holandije.

 „Ne bih mogao da kažem šta je verovatna odluka suda, nadam se pozitivnom ishodu. Ali sud je u mnogim slučajevima neadekvatno reagovao. Trebalo bi da se ceni samo zdravstveno stanje, ali očigledno to nije jedini kriterijum. Često mi se dešavalo da ono što mi mislimo da je olakšavajuća okolnost, tribunal uzima kao otežavajuću”, kaže za „Politiku” Branko Lukić, advokat Ratka Mladića i dodaje da tribunal nije vezan rokom u kome mora da odgovori na zahtev Rusije.

Pojašnjavajući kako je došlo do toga da zvanična Moskva pruži garancije za lečenje jednog od „najslavnijih” stanovnika Sheveningena, Lukić kaže da je u Dumi formiran Komitet za podršku odbrani generala Mladića. Na njegovom čelu je jedan od istaknutih ruskih političara, član Komunističke partije Rusije, Pavel Dorohin. Članovi tog komiteta su nekoliko puta posećivali Mladića u pritvoru tribunala.

„Niko nije verovao da će ih tribunal pustiti u posetu, najavili su se kao delegacija Rusije. General je dosta slavna ličnost u toj zemlji. To se vidi i po velikom broju pisama podrške koje svakodnevno dobija iz Rusije”, priča Lukić.

Svojevremeno garancija Ruske Federacije i „lična obećanja” Slobodana Miloševića da će poštovati sve uslove boravka na privremenoj slobodi koje mu odredi pretresno veće nisu bili dovoljan argument za tribunal. On se oglušio i o zahtev Srbije iz oktobra 2015. godine da se iz pritvora na lečenje pusti Zdravko Tolimir, bivši general Vojske RS koji je bio osuđen na doživotnu robiju. Četiri meseca kasnije, Tolimir je preminuo u Hagu, a holandske vlasti su saopštile da se njegova smrt „može na zadovoljavajući način objasniti srčanim oboljenjem”.

Zahvaljujući garancijama Vlade Srbije privremeno su pušteni na slobodu bivši čelnici Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović. Oni su na slobodi čekali drugostepenu presudu kojom je, kako se očekivalo, samo trebalo da bude potvrđena prvostepena oslobađajuća presuda. Ali su po povratku u Hag doživeli neprijatno iznenađenje jer je oslobađajuća presuda poništena. Vlada Srbije je dala garancije i za privremeno puštanje na slobodu generala Vladimira Lazarevića. On je tako u više navrata iz porodičnih razloga tokom suđenja boravio u Srbiji.

I general Nebojša Pavković kao i nekadašnji srpski premijer i potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović su „iz humanitarnih razloga” bili pušteni na slobodu.

Zahvaljujući garancijama Srbije, poslednje mesece života na slobodi je proveo nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić. Tužilaštvo se nije žalilo na odluku sudskog veća o puštanju teško obolelog Hadžića u maju 2015. jer je tribunal već bio izložen kritikama zbog učestalih teških obolevanja i smrti srpskih pritvorenika.

U specifičnom statusu bio je lider radikala Vojislav Šešelj: on je dobijao i odbijao garancije i ponude da privremeno napusti pritvor u Sheveningenu. Pošto je već bio teško oboleo sud je bio spreman da ga pusti na lečenje u Srbiju i jasno saopštio tu svoju nameru, ali uz odgovarajuće garancije srpske vlade. Zvanični Beograd je bio spreman da ponudi garancije, ali je tražio i od Šešelja da se obaveže da će poštovati haške uslove privremenog otpusta. Potpuno suprotno ustaljenoj praksi da neka zemlja da garancije, a da ih onda sud razmatra, u Šešeljevom slučaju je tribunal tražio od Vlade Srbije da pošalje „garantni list”. Šešelju je bilo ponuđeno da se vrati u Srbiju u kućni pritvor, da mu se oduzme pasoš i da se obaveže da neće davati intervjue i učestvovati u političkom životu, ali je on to odbio. Kasnije su ti uslovi bili ublaženi i svedeni na to da Vlada Srbije spreči kontakt Šešelja sa svedocima i žrtvama, i da ga vrate u pritvor kada tribunal to zatraži. Beograd je tražio da se Šešelj saglasi sa uslovima, a on, pak, bezuslovno puštanje i na kraju garancije nikada nije ni dobio.

Ukoliko bi Moskva uspela da izdejstvuje Mladićevo skoro puštanje na slobodu, on bi već u novembru morao da se vrati u Hag. Kako kaže advokat Lukić, tada će najverovatnije biti doneta prvostepena presuda njegovom branjeniku i on bez obzira na zdravstveno stanje mora da se pojavi u sudnicu prilikom izricanja odluke.