Palanačke kase potapaju centralnu

Smederevska Palanka postala je sinonim neracionalnog trošenja budžetskih sredstava na lokalu. Jer, ona je najzaduženija srpska opština. Duguje tri budžeta, poverioci od nje potražuju čak 18 miliona evra, a imaju dvostruko više zaposlenih nego što im treba. U minusu su i njihova lokalna preduzeća, mnoga od njih su u blokadi i to godinama. Zbog svega toga trpe građani, podrazumeva se.

„Politika” je pokušala da u resornim ministarstvima – finansija i državne i lokalne samouprave – dobije odgovor na pitanje koliki su dugovi lokalnih samouprava, međutim pitanje je ostalo bez odgovora. Nismo dobili ni podatak ni čije minuse država „krpi”, odnosno kome daje pare iz budžetske rezerve. Za tu namenu država je prošle godine iz budžetske rezerve dala preko 2,5 milijardi dinara, a u 2014. i 2015. godini oko milijardu dinara. Drugim rečima, i dugovi lokalnih samouprava su nagazna mina javnih finansija.

Istraživanje „Politike” je pokazalo da je samo jednom odlukom iz decembra 2015. godine vlada uplatila sredstva iz budžetskih rezervi za čak 42 opštine. Kao razlog za vanrednu uplatu navedeno je loše stanje u opštinskim budžetima. Najviše novca dobio je Kragujevac i to 185 miliona dinara. Sledi Niš sa 80 miliona dinara i Leskovac, Novi Pazar i Jagodina sa po 60 miliona dinara. Međutim, to nisu i konačne dobijene sume za tu godinu. Niš je pre toga dobio 200 miliona dinara, toliko i Leskovac, dok je Novi Sad imao 120 miliona dinara vanrednih uplata republičke administracije. Jagodina je takođe imala prethodnu uplatu od 59 miliona dinara, pa je uz novu, vanredna pomoć republičkog budžeta tom gradu za tu godinu iznosila 120 miliona dinara. U stotinama miliona dinara meri se data pomoć i Kragujevcu tokom 2015. godine.

Poznato je da „širok prolaz” ka centralnoj kasi imaju lokalne samouprave koje vode partije koje su na vlasti i na republičkom i na lokalnom nivou što je jasno i iz pomenutog primera sa najviše dobijenog novca. Da li je to razlog zaziranja države da obelodani podatke?

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović nedavno je na „Biznis forumu” na Kopaoniku upozorio da su dugovi lokalne samouprave premašili deset milijardi dinara. Dodatno, prošle godine državna preduzeća, državna javna preduzeća i lokalne samouprave su „Elektroprivredi Srbije” i „Srbijagasu” ostali dužni 160 miliona evra.

Interesantno je da ni Fiskalni savet pomenuti podatak o deset milijardi dinara duga nije dobio od relevantnih državnih institucija, već da je do njega došao sam. I to sabiranjem dugova iz izveštaja Državne revizorske institucije o poslovanju opština. Kako se izveštaji revizora objavljuju s popriličnim zakašnjenjem jasno je da ni ovaj podatak ne odslikava pravo stanje duga na lokalu. Šta je uzrok lošeg poslovanja lokalnih samouprava? Loše projektovanje budžeta ili nedostatak u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave koji je, inače, menjan prošlog leta.

Saša Paunović, predsednik opština Paraćin, kaže da smetnja nije Zakon o finansiranju lokalne samouprave.

– Problem je to što je na lokalu moguće planirati nerealne budžete i tako se stvaraju obaveze koje nije moguće platiti u toj godini. Na primer, realan budžet je jedna milijarda dinara, isplaniraju se dve i napravi trošak za dve milijarde dinara, a nastane dug od milijardu dinara. Dugovi se prave i selektivnim plaćanjem troškova. Plati se koncert, a ne plate se, na primer, računi za grejanje za školu – kaže Paunović.

Da li se opštinari tako ponašaju zato što kod nas ne postoji institucija bankrota lokalne samouprave kao drugde u svetu nepoznato je. Detroit, centar američke automobilske industrije, bankrotirao je, na primer, 2013. godine pod teretom duga teškim 18 milijardi dolara. Poznavaoci javnih finansija kažu da Ministarstvo finansija nema nadzor nad lokalnim samoupravama što njima omogućava da prave docnje. Ne može se reći da su našim opštinarima baš odrešene ruke u pravljenju dugova, jer država može da im obustavi transfere iz centralne kase, a kada plati njihovo zaduženje ima pravo na naplatu duga i kamatu pride. Podsećanja radi država je 2012. godine pokušala da reši problem dugova na lokalu pozivajući ih da ih reprogramiraju. Centralna država je izmirila obaveze, a lokalne samouprave su bile u obavezi da izmire dug. Međutim, samo se desetak opština odazvalo pozivu tako da problem nije rešen.