Deca džeparoši „operišu" po gradu

Maloletni, niski, okretni, neprimetni, „lepljivih i brzih” prstiju... tako izgledaju džeparoši kojih je sve više u gradu. Najviše ih je tamo gde su gužve – u blizini Tržnog centra „Ušće”, hotela „Hajat”, stajališta na Zelenom vencu, u Sremskoj ulici, Knez Mihailovoj, na Trgu republike, Kalemegdanu, Slaviji, u Bulevaru kralja Aleksandra... Uglavnom su to dečaci i devojčice iz neuslovnih naselja i zgrada zidanih iz socijalnog programa.

– Maloletni džeparoši rade u grupama od po šest, sedam. U poslednje vreme slabije, zbog kamera, ulaze u tržne centre, već „rade” na prometnim raskrsnicama gde semafori „duže drže” poput onog kod „Ušća” i u prolazima. Toliko su spretni da ljude džepare u hodu. Pre neki dan su pokrali čoveka u Borči. Bukvalno su mu iz pantalona, iz džepa na nozi, uzeli novčanik, a on ništa nije primetio – objašnjava Aleksandar Mitrović, šef odeljenja za suzbijanje džepnih krađa.

Maloletni džeparoši imaju svoj sistem rada – opkole žrtvu, dvojica prate šta se dešava okolo, paze da ih neko ne prati, dvojica „zamajavaju plen”, a jedan, obično najmlađi, pljačka. Posle pljačke se vrlo brzo razbeže. Žrtve su im obično starije osobe, studentkinje, sugrađani koje se slabije kreću, oni koji nose slušalice u ušima, strani državljani, pa čak i migranti. Osim u prolazima i na raskrsnicama, mali lopovi „operišu” i po gradskom prevozu. Ima ih na autobuskim linijama 50, 33, 16, 17, 23, 26 i 28 i u trolejbusima 19, 21, 22 i 29.

– Za razliku od starijih džeparoša koji su najčešće radili sami ili u paru i na „teren” izlazili jednom u desetak dana, ovi mlađi džepare stalno i urade i po nekoliko krađa dnevno. Najčešće uzimaju novčanike i telefone, ali i takozvani suvarak, odnosno novac bez dokumenata koji obično ljudi drže u prednjem džepu. Kako su niski, njima su ruke u nivou tašni i džepova, pa im je lako da izvrše krađu – napominje Mitrović.

Ponekad je u džeparenje uključeno više dece iz jedne porodice. Roditelji u ovim slučajevima žive od dečjeg lopovluka. To im je izvor prihoda. U policiji još pamte slučaj maloletnika koji je godinama džepario na Zelenom vencu i kod „Ušća”. On sada ima sedamnaest godina i smešten je u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu. Njega je na beogradskim ulicama zamenio sada trinaestogodišnji brat koji je vođa jedne od grupa dece džeparoša. Deo novca koji ovaj mališan ukrade uzima njegova majka.

– To smo utvrdili posle pljačke u Ulici kralja Milana, gde je grupa džeparoša predvođena ovim trinaestogodišnjakom odžeparila stranu državljanku. Uzeli su joj 4.000 dolara i 80.000 dinara. Kada smo ih uhvatili, deo novca pronađen je kod majke. Protiv nje je podneta krivična prijava – navodi Mitrović. Ali sankcije za ovu decu ne postoje, jer do 14 godina oni ne podležu nikakvim zakonskim kaznama. Posle privođenja u stanicu, roditelji ili staratelji dođu po njih i izvedu ih, i deca su ubrzo opet na ulici.

– Pokušavali smo da izdejstvujemo da bar roditelji odgovaraju, zbog zapuštanja i zanemarivanja deteta, ali u najvećem broju slučajeva ne nalazimo zajednički jezik sa tužilaštvom i centrima za socijalni rad – ističe Mitrović.

Broj džeparoša iz godine u godinu raste. Obično maloletni džeparoši vežbaju uz starije i „iskusnije”, a kada „ispeku zanat” oni najveštiji organizuju svoje grupe. Osim dečaka, u ovim grupicama ima i devojčica. Pre nekoliko dana zbog krađe novčanika u Kolarčevoj ulici uhapšena je sedamnaestogodišnjakinja iz grupe čiji je vođa dečak od 13 godina.