Dug „Agrokora" šest ili čak 12 milijardi evra

Kada tržište krene nizbrdo jedino što može da zastavi negativan trend je dobra vest. U slučaju „Agrokora” dobra vest za tržište ne bi istovremeno bila dobra i za Ivicu Todorića, vlasnika koncerna. Jer, ono što u ovom trenutku može da smiri nervozu je dogovor sa poveriocima, koji podrazumeva i povlačenje Todorića sa mesta predsednika kompanije.

Sudeći prema izjavi prvog potpredsednika ruske VTB banke Jurija Solovjeva, sporazum, takozvani stendstil agriment biće potpisan narednih dana. Takav dogovor za „Agrokor” praktično bi značio mirovanje obaveza i nastavak kreditiranja, ali i povlačenje Ivice Todorića i članova njegove porodice iz uprave koncerna. Zamrzavanje će, prema izjavama ruskih poverilaca, biti relativno kratkog veka, restrukturiranje duga će biti brzo, a posle toga su moguće i promene u vlasničkoj strukturi.

„Razdoblje mirovanja biće u početku relativno kratko, trajaće nedelju ili mesec dana”, rekao je Solovjev i dodao da će plan restrukturiranja razmotriti i opciju prodaje dela „Agrokorovog” biznisa. Pojašnjava da koncern ima dva biznisa spremna za prodaju (ne navodi koja), ali da je cena trenutno niska.

Čini se da ruski poverioci između redova poručuju da i hrvatske banke, koje su Todoriću otkazale podršku, treba da nastave sa kreditiranjem ovog preduzeća.

„Lokalna razvojna banka mogla bi takođe da izda garancije dobavljačima da nastave sa isporukom robe. Moguća je kombinacija kratkoročnog finansiranja i podrške vlade”, sugeriše Solovjev.

Inače, Hrvatska banka za obnovu i razvitak u državnom je vlasništvu. Ovaj ruski bankar nagovestio je i kako će izgledati nova uprava koncerna. 

„Kompaniji je više od svega neophodno jačanje menadžmenta, u kojem će biti predstavnici države i kluba kreditora” rekao je Solovjev i dodao da se traga za menadžerima profesionalcima sa svetskim referencama, specijalistima za izlazak iz krizne situacije.

Ono što dodatno komplikuje situaciju je što su ruski poverioci otvoreno posumnjali u „Agrokorove” finansijske izveštaje. Pa se tako u regionu nagađa da je analiza revizorske kuće „Dilojt”, koju je angažovala Sberbanka, pokazala da odnos kapitala i duga nije jedan prema sedam, već jedan prema 13. Što znači, da ako je u izveštajima bio pravilno iskazan kapital „Agrokora” (nešto manje od milijardu evra), onda dug nije šest, već više od 12 milijardi evra. Ali je pitanje do kakvih podataka su revizori došli. Ono što zabrinjava je što Jurij Solovjev koristi poprilično oštar rečnik za jednog bankara, koji, po prirodi svog posla, biraju reči. To što su i bankari „skinuli rukavice” govori o tome koliko je Todorićeva situacija neizgledna, kao i da je reč o teškoj kvalifikaciji.

Još jedna takva nepovoljna ocena stigla je juče i od rejting agencije „Mudis” koja je ponovo smanjila kreditni rejting „Agrokora” sa ranijeg nivoa B3 na Caa jedan. Šta to znači? Koncern ima lošu sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, veoma visok kreditni rizik. U hijerarhiji kreditnih rejtinga ovaj je gotovo na dnu tabela, a samo dva su gora od njega.

Pre godinu dana činilo se da je najveći problem Ivice Todorića dokumentarac „Gazda” reditelja Darija Juričana, koji HRT nije želeo da prikaže, a koji pokazuje kako je ovaj hrvatski biznismen poslovnu imperiju sagradio zahvaljujući političkim vezama. Film koji Todorić ne želi da vidite, ovim rečima je regionalna štampa pre godinu dana pisala o njemu. Ispostavilo se da su mnogo veća briga Ivice Todorića izveštaji rejting agencija.

Uostalom, dužnička drama Ivice Todorića je pred očima javnosti i počela da se emituje kada je agencija „Mudis” početom ove godine objavila da „Agrokor” ima izglede da bankrotira. Posle toga, tržište je reagovalo nervozno, panika se raširila među dobavljačima i bankarima. Sasvim sigurno, uz svaku sledeću „Mudisovu” ocenu mogao bi da se objavi i naslov: Izveštaj koji Todorić ne želi da vidite.

Anica Telesković

Antrfile:

Bogetić: Todorić je i problem srpske države

Šta bi sporazum sa poveriocima mogao da znači za Srbiju? Prema rečima Zorana Bogetića, profesora Ekonomskog fakulteta, ovo nije privatni problem Ivice Todorića, već državni problem.

– To nije hrvatska firma. To je 11.000 srpskih radnika. To su srpski poreski obveznici i srpski dobavljači. Naša država bi ozbiljnije morala da se pozabavi tim problemom. Nisu dovoljni samo sastanci sa menadžerima „Agrokora”. Treba povećati nadzor i proveriti da li se u potpunosti poštuje zakon o rokovima plaćanja. Nije svejedno ko će u procesu restrukturiranja eventualno kupiti ta preduzeća, nas bi to pitanje i te kako trebalo da zanima. Takođe, ako stendstil sporazum bude podrazumevao otpis duga dobavljačima, onda bi to bila smrt za mala i srednja preduzeća – kaže Bogetić i dodaje da bi to bilo pogubno za srpsku ekonomiju. 

On kaže da je, kada je o maloprodaji reč, na našu sreću, zdraviji deo „Merkatora” u Srbiji i da ta kompanija ne stoji loše.

– Ali, ne treba smetnuti s uma da je sve to sistem spojenih sudova – napominje naš sagovornik.