EU blokirala osnivanje najveće evropske berze

Evropska unija je u sredu blokirala spajanje Londonske berzanske grupe (LSE) i nemačke Dojče berze, jer bi time, kako je saopšteno, bila ugrožena konkurencija.

Osnivanje najveće evropske berze bi, kako je saopštila Evropska komisija, dovelo do monopola na tržištima koja se bave kliringom, obveznicama i proizvoda sa fiksnim prihodom.

„S obzirom na to da obe strane nisu dostavile rešenja koja su zahtevana radi otklanjanja zabrinutosti povodom konkurencije, komisija je odlučila da zabrani spajanje. Pod ovim uslovima to ne možemo da dozvolimo”, navela je evropska komesarka za zaštitu konkurencije Margret Vestager.

Poznavaoci prilika kažu da je odluka bila očekivana, pošto je LSE grupa prošlog meseca saopštila da je odbacila zahtev EK da proda svoj većinski udeo u italijanskoj platformi za trgovanje MTS.

Spajanjem berzi bio bi rođen berzanski gigant i snažan konkurent Čikaškoj merkantilnoj berzi i ICE berzi u SAD, kao i Hongkonškoj berzi u Aziji.

Ni mnogima u Nemačkoj spajanje nije bilo po volji zato što bi sedište udruženih kompanija bilo u Londonu, a ne u Frankfurtu. Grad Frankfurt, kao i Industrijsko-trgovinska komora (IHK) tome su se snažno suprodstavljali jer su strahovali da će nemački centar za trgovinu hartijama od vrednosti ostati bez značajnih prihoda.

Najavljeno spajanje je, takođe, naišlo na kritike u Francuskoj, Belgiji, Portugaliji i Holandiji, jer sve te zemlje strahuju za budućnost sopstvenih berzi, koje su u vlasništvu Evroneksta.

Ovo spajanje je bilo vredno 29 milijardi evra, a cilj je bio da se novonastali berzanski operater lakše nosi sa američkim rivalima.

Londonska i Frankfurtska berza pokušale su da se spoje čak tri puta od 2000. godine. Spajanje je odbijeno na dan kada je Britanija zvanično započela proces napuštanja EU. Poznavaoci prilika kažu da je posle ovoga jasno da će evropske vlasti zadržati nadležnost nad spajanjima čak i kada su u to uključena preduzeća sa sedištem izvan EU.

Broker Nenad Gujaničić kaže da trend spajanja svetskih berzi traje uporedo sa sve većom globalizacijom poslovanja. Kako se ona ubrzava, berze imaju sve veći motiv da međusobno udružuju snage. Glavna ideja spajanja jeste obezbeđivanje komparativne prednosti u odnosu na konkurenciju kroz ponudu što većeg spektra usluga, što jeftinije.

– Spajanje Londonske i Frankfurtske berze je u prošlosti pokretano više puta, ali nijednom nije uspešno realizovano. Ovim spajanjem nastalo bi najveće evropsko tržište kapitala, pa je Evropska komisija donela odluku da bi time nastao monopol u posredovanju trgovanjem obveznicama. Uslov ovog regulatornog tela da se ova transakcija odobri bila je prodaja italijanske trgovačke platforme za hartije sa fiksnim prinosom, MTS, ali Londonska berza nije bila spremna da prihvati ovaj uslov. Jedino što je britanska berza bila spremna da uradi jeste da proda francusku klirinšku kuću, LCH, Evronekst berzi, ali nakon propasti najavljenog posla odustala je i od ove prodaje. Čitava transakcija bila je zanimljiva i sa aspekta odvajanja Velike Britanije iz EU, i ovaj potez Londona je u velikoj meri otežao realizaciju ovog posla – kaže Gujaničić.

Posmatrano po tržišnoj kapitalizaciji (vrednost svih kompanija kotiranih na tržištu), Frankfurtska berza je na trećem mestu u Evropi, posle Evroneksta i Londonske berze, sa oko 1,8 biliona dolara. Poređenja radi tržišna kapitalizacija Njujorške berze, koja je najveća u svetu, je oko 20 biliona dolara. Trenutni odnos tržišne kapitalizacije Dojče berze i nemačkog BDP-a je oko 60 odsto, dok na najrazvijenijim tržištima anglosaksonskih zemalja (SAD i Velika Britanija) ovaj pokazatelj prevazilazi 100 odsto (veća tržišna kapitalizacija od BDP-a zemlje).