Putinova viša sila u klimatskim promenama

Ako je suditi po pisanju „Njujork tajmsa” iz 2015. godine, izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da promena klime jeste nezaustavljiva, ali da je ne uzrokuje ljudska aktivnost – nije trebalo juče da izazove toliko uznemirenje javnosti, jer i pomenuti list tvrdi da Putin ovako misli još od ranih dvehiljaditih godina.

Pišući povodom Putinovog ispada, odnosno iznošenja sasvim suprotnog mišljenja na samitu UN o klimatskim promenama početkom decembra 2015. godine u Parizu, „Njujork tajms” je podsetio da je Putin 2003. godine, na jednoj međunarodnoj konferenciji o otopljavanju, rekao da će ono Rusima svakako dobro doći: omogućiće im da troše manje na bunde, a uvećaće proizvodnju žitarica. „I hvala Bogu na tome”, rekao je on.

Ove njegove reči za širu javnost pomerile su malo zavesu sa naizgled blasfemične tvrdnje i pokazale da Putinov stav ne počiva na veri, dakle da nije u rangu uverenja da je Bog stvorio čoveka, nego na realnim ekonomskim proračunima.

Zašto tada Rusija nije potpisala sporazum iz Pariza? Kratko rečeno, Rusija je tada bila drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije i najveći izvoznik prirodnog gasa. Istovremeno je, prema podacima „Insajd klimat njuza” iz februara ove godine, Rusija peti po veličini emiter gasova koji proizvode efekat staklene bašte u svetu. A te 2015. godine je, tvrde novinari njujorškog lista, među 40 zemalja širom sveta Rusija bila na pretposlednjem mestu po zabrinutosti zbog globalnog zagrevanja. Na poslednjem mestu je bila Ukrajina.

I da, Ukrajina i Sirija i ratovi koji su tada besneli u njima, poslužili su kao objašnjenje Putinovog iznenadnog zaokreta po ovom pitanju. Naime, on je tada iznenadio mnoge učesnike samita „ponudivši na tanjiru trivijalno klimatsko prijateljstvo” – rekavši da su „klimatske promene postale jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava čovečanstvo”. Otišao je i dalje, piše „Njujork tajms”, rekavši da „globalno zagrevanje, uragani, poplave, suše i druge katastrofe prouzrokuju ekonomski gubitak”.

Napori oko 200 država u svetu vezani za klimatske promene svode se na smanjenje emitovanja gasova i ograničavanje korišćenja uglja. Da bi se nadoknadio gubitak energenata izbacivanjem prljavih tehnologija, ulaže se u nove, poput proizvodnje sintetičke nafte iz uljnih škriljaca, što je veliki zamah doživelo u SAD.

Sa stanovišta ruskih interesa, i drugih zemalja koje u izobilju poseduju nalazišta prirodnih sirovina i zahvaljujući tome ostvaruju veliku dobit, razumljivo je da im se računica ostatka sveta koji ne poseduje takve resurse – ne dopada. Čak je možda smatraju i nameštenom.

Zato je „Njujork tajms” u pravu kada primećuje da Ruska Federacija „ima istoriju poricanja i neaktivnosti u tom pogledu”. Zanimljivo je da je ugledni dnevnik tada smatrao da je mogući uzrok tome što „državni ruski mediji ili malo ili uopšte ne pokrivaju globalno zagrevanje”. Uz to su kritikovali autokratsku vlast koja upućuje „samo nejasna i skromna obećanja povodom smanjenja emisije ugljen-dioksida”.

Za razliku od Putinovog ranijeg višedecenijskog pozitivnog stava prema globalnom otopljavanju, koje će olakšati eksploataciju prirodnih resursa i stvaranje novih transportnih ruta, ruski predsednik je u četvrtak uveče na arktičkom samitu u Arhangelsku samo pozvao države sveta da se prilagode globalnom zagrevanju.

Posle posete arhipelagu Zemlja Franje Josifa, u arktičkom krugu, Putin je rekao da se glečeri tope već decenijama i da čovečanstvo nije izazivač globalnog zagrevanja. „Zagrevanje je počelo još tridesetih godina 20. veka. Tada još nije bilo takvih antropoloških faktora, takve emisije gasova, a zagrevanje je već bilo počelo”, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, ne radi se o tome da se globalno zagrevanje zaustavi, jer je to nemoguće, pošto bi ono moglo da bude u vezi sa nekim globalnim ciklusima na Zemlji, ili čak sa nečim od planetarnog značaja. „Radi se o tome da mu se nekako prilagodimo”, zaključio je Putin.

Ova njegova izjava i po drugom osnovu ne bi trebalo da bude doživljena kao skandalozna nakon što je američki predsednik Donald Tramp globalno zagrevanje nazvao „velikom prevarom” i potpisao ukaz o životnoj sredini kojim se nalaže preispitivanje jedne od glavnih mera njegovog prethodnika Baraka Obame o klimi. Taj potez je označio prekid rata protiv uglja i dodao još jedan elemenat u teoriji zavere da je Putin izmislio i na vlast doveo Trampa.