Imunitet za tajne generala Flina

„Onaj ko traži imunitet od sudskog gonjenja mora da je počinio krivično delo”, poručivao je u septembru prošle godine Majkl Flin, savetnik za nacionalnu bezbednost tada još samo kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa, koji se s njim svesrdno složio.

Priznanje krivice oni su prepoznavali u tome što je nekim pomoćnicima Hilari Klinton bio odobren imunitet u zamenu za svedočenje o službenim mejlovima koje je ona, ugrožavajući nacionalnu bezbednost, razmenjivala preko privatnog servera dok je bila državna sekretarka.

Danas, Flin traži imunitet da bi progovorio o svojim nezakonitim kontaktima s Rusima, koji su ga koštali mesta savetnika, dok predsednik Tramp tvituje kako mu tu vrstu „amnestije unapred” treba odobriti jer je žrtva nepravednog progona.

O Flinovoj želji da dobije poštedu od eventualnih posledica svog iskaza pred FBI i istražnim komitetima Predstavničkog doma i Senata SAD prvo je izvestio „Volstrit džornal”, da bi zatim i njegov advokat Robert Kelner izjavio kako ovaj general s tri zvezdice, penzionisan u vreme Baraka Obame, svakako ima šta da ispriča i želi to da učini „ako mu okolnosti budu dozvolile”. Kongres, izgleda, zasad nije rad da okolnosti izmeni u njegovu korist jer su pojedini njegovi predstavnici za „Njujork tajms” rekli da nagodbe neće biti dok ispitivanje ne bude odmaklo i pružilo im bolju sliku o informacijama koje bi Flin mogao ponuditi.

Istraga o njemu je povedena nakon što se saznalo da je, protivno onome što je prethodno tvrdio, bio u kontaktu sa ruskim ambasadorom u SAD Sergejom Kisljakom, odnosno da je razgovarao sa njim o državnim pitanjima, poput američkih sankcija Rusiji, pre nego što su on i Tramp preuzeli zvanične dužnosti. Nije otkriveno da li je Flin, kao poznati pobornik tešnjih veza sa Moskvom, u kojoj je jednom na svečanoj večeri sedeo odmah pored Vladimira Putina, Kisljaku išta konkretno obećavao, na primer, kako se nagađalo, popuštanje sankcija. Ali, na prva pitanja o prirodi tih kontakata Flin je uveravao zvaničnike kako su bili samo protokolarni, to jest da je sa ruskim diplomatom razmenjivao praznične čestitke.

Uhvaćen u protivrečnosti i nezakonitom preuzimanju državnih svojstava u trenutku kada na njih još nije imao pravo, u konfuziji državnog i privatnog zbog kakve se svojevremeno obrušio na Klintonovu, Flin je podneo ostavku nepunih mesec dana po Trampovom ulasku u Belu kuću. Kasnije se ispostavilo da je prećutao kontakte sa još nekim stranim državama. Kao zvaničan lobista turske vlade, prema kojoj Tramp pokazuje više razumevanja nego Obama, Flin se registrovao početkom marta, šest meseci nakon što je njegova firma potpisala ugovor sa Ankarom. Bela kuća je priznala da je i pre inauguracije novog predsednika znala da njegov savetnik za nacionalnu bezbednost ima privatni poslovni aranžman sa državom veoma važnom za američku poziciju na Bliskom istoku.

Naravno, Tramp je u pravu kada pretpostavlja da to što Flin traži imunitet ne znači da je on kriv. To je zaključak i onih američkih medija koji predsedniku nisu naklonjeni: takvo uslovljavanje svedočenja nije neobičan pravnički manevar, naročito u visokopolitizovanom slučaju kakav je ovaj ili kakav je bio onaj o mejlovima Klintonove, samo što ni Flin ni Tramp sada ne vole toga da se prisećaju. Ali, onom delu javnosti koji nije srećan zbog toga ko je preuzeo vlast dali su povod za nove sumnje i potpirivanje skandala zbog raznih predsednikovih ljudi koji su imali nerasvetljene kontakte sa Rusima – afere koje nije uvek lako razlučiti od antiruske histerije, dosad karakterističnije za Republikansku stranku, kojoj i Tramp pripada, nego za demokrate .

Sve to je Trampu još nezgodnije jer mu ne ostavlja ni onaj trenutak predaha koji bi eventualno zgrabio pod paljbom kojoj je izložen iz opipljivijih razloga. Zaštitnik radničke klase, kako se predstavljao u izbornoj kampanji, ignorišući dugogodišnje pritužbe zaposlenih u njegovom poslovnom carstvu, predložio je izmene poreskih zakona za koje su analize pokazale, kako izveštavaju američki mediji, da bi u njegovom gradu Njujorku donele olakšice gotovo svim milionerima, u koje i on spada, dok bi trećina onih sa srednjim primanjima morala plaćati više nego dosad. Dve trećine olakšica bi pripale onima koji godišnje zarađuju više od 500.000 dolara. Bezmalo polovina samohranih roditelja koji ne primaju više od 25 do 50 hiljada godišnje suočila bi se sa povećanim porezom. Zbog budžetskih rezova predviđenih ovim planom, zaštita za 60.000 beskućnika bila bi oslabljena.

Usput je Tramp promenio i ekološke propise tako da će ubuduće državne agencije računati socijalnu cenu zagađenja životne sredine, koja najviše pada na teret siromašnih, kao nižu nego dosad.