Veliki hroničar potkopaoničkog kraja

Najboljom knjigom s tematikom iz balkanskih i Prvog svetskog rata objavljenom u 2016. godini proglašeno je delo „Lepogorska ognjišta” Radoljuba Gligorijevića iz Kuršumlije. Za svoj autorski rad Gligorijević, inače dugogodišnji saradnik i dopisnik „Politike” iz potkopaoničkog kraja, Kosanice i Toplice dobio je veliko i prestižno priznanje – nagradu „Milutin Bojić”. Ovu značajnu nagradu Radoljubu Gligorijeviću dodelila je literarna sekcija Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine uz obrazloženje da se autor knjige „Lepogorska ognjišta” na najbolji način i dostojno odužio našim slavnim precima i pritom potomke obavezao da ga slede. Skroman, kao što celog svog veka radi i živi, dobitnik nagrade nam je rekao:

– Oduvek pišem za svoju dušu, ne učestvujem na konkursima i promocijama i zbog toga mi je ova nagrada stigla i iznenada i, iskren da budem, neočekivano. Svako priznanje veoma godi, ali ovo je ipak nešto zaista posebno jer nosi ime velikog stvaraoca Milutina Bojića, autora jedne od najvećih pesama i poema „Plava grobnica”, i to baš na stogodišnjicu njegove smrti. Poklopilo se da sam nagradu dobio i u vreme priprema za obeležavanje velikog jubileja, odnosno jednog stoleća od podizanja Topličkog ustanka, jedinstvenog bunta slobodarskog naroda mog zavičaja i kraja u kojem sam rođen i živim – rekao nam je Gligorijević.

O svojoj knjizi koja je proglašena najboljom u prošloj godini neumorni književni stvaralac Radoljub Gligorijević, kojem je delo „Lepogorska ognjišta” trideseta po redu knjiga koju je objavio i štampao, kaže:

– Lepa Gora je smeštena na istočnim padinama Kopaonika, najlepšoj srpskoj planini, i u njoj živi veliki broj potomaka slavnih junaka i heroja iz Prvog svetskog rata. Kazivanja potomaka o slavnim precima, priče ljudi koji danas žive kraj neutrnulih ognjišta u selima na Lepoj Gori su jedinstvena istorijska građa koja se prenosi s kolena na koleno. Obični ljudi, seljaci i čobani, ratnici i patnici, stalno razapeti između neba i zemlje, između sna i jave i omeđeni sudbinom, ja to moram posebno da istaknem, u radosti su jedinstveni i najradosniji, u patnji i na mukama najizdržljiviji. Istrajni u svemu što rade i opori i uporni kao zemlja na kojoj su rođeni i na kojoj žive, meštani kopaoničkih vrleti stoički podnose sve nedaće, za njih ne postoje ni očaj, ni beznađe...

Čvrsto zbijajući redove i okupljeni oko duhovnih svetinja na Lepoj Gori, stanovnici potkopaoničkog kraja, kaže Gligorijević, sami rešavaju sve svoje probleme. Za njih je mrvica radosti dovoljna da u zaborav odagnaju sve što ih muči i tišti. Iz njihovih životnih priča nastala je knjiga koja će, čvrsto veruje autor, spojiti prošlost i sadašnjost i biti zalog za budućnost, spojiti vekove.

– Ne krijem uopšte da se, iako sam zabrinut zbog sumorne slike zavičaja, ipak potajno nadam da će potomci junaka ponovo založiti vatru na ognjištima svojih predaka na Lepoj Gori. I da će se uspomene na vojevanje dedova, pra i čukun dedova prenositi novim naraštajima, ali i da će večno sijati sveće u čast slavnim precima i grejati srca nadom da se bol i patnja našeg junačkog naroda u Velikom ratu nikada više neće ponoviti – rekao je za svoju „Politiku” autor knjige „Lepogorska ognjišta” Radoljub Gligorijević.