Dileri crnih tartufa

Carinici su nedavno na graničnom prelazu Batrovci sprečili pokušaj krijumčarenja više od 44 kilograma crnog tartufa, što je rekordna zaplena ove gljive u našoj zemlji.

Slučaj je interesantan i po tome što je crni tartuf izuzetno skupa i retka gljiva, koja raste pod zemljom u dubini i do pola metra. Mnogi je tretiraju kao „podzemno blago”, a moguće je otkriti je samo uz pomoć dresiranih pasa.

U Upravi carina navode da je crni tartuf zaštićen nacionalnim propisima zbog čega je potrebna posebna dozvola za njegov izvoz.

Ivan Ribać, načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina, kaže za „Politiku” da je vozač kamiona, koji je uhvaćen u ovom pokušaju šverca, prevozio vino u Italiju, a gljive je poneo da bi ih tamo prodao.

„Prilikom detaljnog pregleda kabine, na gornjem krevetu bile su sakrivene dve putne torbe i u njima 22 kese u kojima su se nalazile gljive. Carinicima je rekao da se traženjem tartufa bavi iz hobija i da za to ima dva obučena psa. Kada su ga naši službenici pitali da li je svestan šta je uradio i zašto tartufe nije transportovao na legalan način, pravio se, kao i većina krijumčara, da nije znao da je to što radi nedozvoljeno. Naravno da takvi izgovori, narodski rečeno, kod nas ne piju vodu”, navodi Ribać.

Cena crnog tartufa na tržištu zavisi od vrste, klase i veličine. U carini su procenili da vrednost više od 44 zaplenjena kilograma na Batrovcima, prelazi sumu od 22.000 evra. Sva roba koju carinici trajno oduzmu od krijumčara prodaje se na licitacijama (osim, naravno, droge i cigareta, koje se uništavaju u Termoelektrani „Nikola Tesla”).

Tartufe iz ovog prekršaja je, pošto je reč o prirodnom dobru, preuzela inspekcija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

„Kao i mi u Upravi carina, tako i kolege iz Ministarstva poljoprivrede imaju pravo da u slučaju lako kvarljive robe i živih životinja odmah prodamo robu bez obzira na to što je postupak protiv prekršioca u toku”, zaključuje Ivan Ribać.

Carinici su se i ranije susretali sa krijumčarima tartufa, ali je otkrivena količina bila mnogo manja od ove najsvežije zaplene. Tako je, na primer, 6. jula 2014. na Batrovcima sprečen pokušaj šverca oko dva i po kilograma crnog tartufa. Krijumčar ih je sakrio u ručnom frižideru, u prtljažniku automobila „nisan”.

Prema oceni pojedinih poznavalaca i gastronomskih stručnjaka, crni tartuf je izuzetno kvalitetna gljiva.

Kilogram na svetskom tržištu je oko 500 evra, a osim Francuske koja je kolevka ove gljive, plantažno se gaji u Italiji i Španiji. Tartuf ima vrlo specifičan miris i ukus i važi za veoma jak afrodizijak. Gastronomi širom sveta još ne mogu da se slože da li je tartuf namirnica ili začin. Ova gljiva se termički ne obrađuje i ne pere se. Pre upotrebe se očisti posebnim četkicama.

Najcenjenija vrsta ove gljive je beli tartuf i on postiže najveću cenu na tržištu. Dok je crni tartuf moguće zasaditi i veštački uzgajati, beli se ne može dobiti veštačkim putem. U Australiji su izumitelji svojevremeno napravili čak i električni detektor za tartufe, ali nikad se rezultati rada tog uređaja nisu objavili niti je uređaj na prodaji. Istra u Hrvatskoj poznata je kao područje gde rastu tartufi, a ima ih i u šumama Srbije. Početkom 1896, zahvaljujući kralju Milanu Obrenoviću koji je uvezao pse za traženje ovih gljiva, u Srbiji je otkriveno i prvo nalazište tartufa u šumi Koviljaci, između Kragujevca i Gornjeg Milanovca.

Iz jedne porodične firme u našoj zemlji koja se bavi sakupljanjem, prodajom i izvozom tartufa za naš list kažu da se danas na tržištu može naći mnogo različitih proizvoda sa aromom ove gljive kao što su ulja, rakija, so, namazi, čokoladne kuglice… U ovoj firmi zaposleni su i obučeni tartufari, ljudi koji idu na terene širom Srbije i uz pomoć dresiranih pasa pronalaze crne tartufe u šumama.