Cene na pijaci važnije od visoke politike

Poranilo se na glasačka mesta u Batajnici, mnogi su pohitali da zaokruže svog predsedničkog kandidata, pa da tek u povratku kući svrate u neki od dućana, listom otvorenih na „štrafti” pokraj Osnovne škole „Svetislav Golubović Mitraljeta”. U ovu osmoletku stigao je i njihov komšija Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, u pratnji supruge Jadranke i dvojice sinova.

– Dobro jutro. Otkud vi ovako rano? – upitao je mnogobrojne predstavnike sedme sile.

Njegovi susedi, zagledani više u svoja dvorišta gde su svili porodična gnezda, mladi bračni parovi, ali i oni koji pola veka žive u Batajnici, koliko god da su tog jutra bili spremni za glasanje, u razgovoru s reporterima našeg lista nisu se mnogo bavili „visokom” politikom. Pošto su obavili građansku dužnost, više ih je brinulo što njihovo naselje nema kanalizaciju, kada će se graditi škole i vrtići, jer se njihovim krajem prolama dečja graja.

Željko Opačić na grudi je prigrlio kćerkicu Vasiliju i jadao se da je razvoj Batajnice stao. Ništa se, kaže, nije promenilo od pre dve decenije, kad je bilo znatno manje stanovnika nego sada.

– Gradski prevoz nema mane, ali to ne znači da za svaku sitnicu mogu za tili čas da odem u Beograd ili Zemun – dodala Željkova supruga Svetlana Grabovac, koja ipak ne gubi nadu da će, dok njena devojčica stasa u red prvačića, ovde nići još neka kuća znanja, ali i sve ono što je potrebno za dobar život bez obzira na to što su na rubu prestonice.

Supružnici, Milka i Branko Surla, iako već u poodmaklim godinama, izlazak na glasanje smatrali su važnim – zbog dece i njihove budućnosti.

– Samo da za mlade bude posla, i to onog pravog, s radnom knjižicom i stažom, pa kad takav siguran hleb zarade, ni starosti se neće uplašiti – Brankova je ocena.

Slično mišljenje deli i penzionerka Neda Milenković. Unuka joj sutra postaje punoletna, a misli i na još troje unučića. – Svi oni trebalo bi da rastu, školuju se i svoje porodice stvaraju u ovoj zemlji. Zato glasam, iako, više nego u političare, nadu polažem u slogu naroda. Tako se sudbina uzima u svoje ruke, a ne prepušta da drugi njome upravlja – uverena je ova Batajničanka.

Devetnaestogodišnji Stefan Travica zanimao se za politički život. U šali ga pitamo da li na to utiče i što u komšiluku živi prvi čovek radikala:

– Šešelj je dobar komšija. Svima bi rado pomogao, ali mladi ljudi moraju i sami da budu kovači svoje sreće. Neophodno je poštovati tradicionalne vrednosti i više se okretati sebi nego Zapadu, smatra ovaj dečko, rešen da studira informacione tehnologije.

Bračni par Sanja Mandić i Aleksandar Galović, gurajući bebu u kolicima, prebirali su, izlazeći s glasačkog mesta, šta sve može bez čarobnog političkog štapića da poboljša život u Batajnici.

– Fali nam bioskop, tesno je u vrtićima i školama, kupovinu obavljamo u Beogradu, putevi su prašnjavi. Ovo je lep kraj, bio bi sjajan da ima kanalizacionu mrežu ali i kulturno-edukativne mreže koje bi privukle i zadržale mlađe parove da ovde ostanu – ističe Sanja, koja se ovde doselila pre četiri godine i smatra da Batajnica ima svoju žilu za razvoj, ako to nadležni prepoznaju.

Obišli smo i novobeogradski blok gde se širokim trotoarom Ulice aleksinačkih rudara stiže u Osnovnu školu „Kralj Aleksandar Prvi”. Tu su, šetajući, pristizali stari i mladi sugrađani. Kad su videli načičkane kamere i nategnute objektive fotoreportera ubrzali su korak da, kako su se vajkali, ne prave gužvu, jer na glasanje dolazi predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom. Ali mesto gde se posle časova sjate deca široko je kao livada, pa za guranjem nije bilo potrebe.

Kad je Nikolić rekao da bi građani izlazak na biračka mesta trebalo da dožive kao svečanost i svoju ozbiljnu dužnost, Dušanka Tmušić tu izjavu prihvatila je uz osmeh.

– Za ljude koji veruju u boljitak uvek ima neki tračak sunca koji će da greje. I mlađima kažem: budite hrabri, ali i umereni. Valjda tako moraju to da imaju na umu i vođe – rekla nam je Tmušićeva.

Na tom biračkom mestu zatekli smo i studenta pedagogije Novaka Tešića (25), koji misli da jedan glas ne može mnogo da promeni, ali nije pametno ni baciti ga. Jedan od birača, Đorđe Đaković (27), kazao nam je da naša politika sve više liči na trgovinu ili biznis:

– Mahom se ulazi u političke vode da bi se izvukla lična korist, a ja glasam u nadi da bi ipak mogao da dođe neko ko će videti stvarne potrebe zajednice i pojedinca.

Utom je na glasanje, u pratnji sina i snaje, stigla i Radoslava Stojanović, a s njima i njena unuka.

– Za Vanjinu budućnost – rekla je, podižući unuku u naručje.

Za to vreme penzionerka Živka Perućica kazala nam je da uživa u trećem dobu, ali da se penzija stiče ceo radni vek, zbog čega svi moraju da je poštuju.

Posle obilaska Novog Beograda produžili smo i na Kalenić, gde smo najpre sreli krojačicu Milku Savić (55), koja je konstatovala da će potrošiti „hiljadarku” dok prođe kroz celu pijacu. Dok je spuštala mladi luk u korpu, pitali smo je za izbore.

– Ne bih se brinula što pare iz novčanika beže kad bi se ispunila obećanja političara da ćemo živeti bolje. Zato ću tek kad sravnim račune i odmorim se od varjače izaći da glasam – poverila nam se krojačica.

A prodavac povrća Mirko uključio se u razgovor rečima da se svako pomalo dotakne politike – i glasači, i oni što smatraju da od njihovog glasa nema vajde, jer čim im ne odgovara cena, a još kasni plata, odmah kroz zube cede da se stranačka „utakmica” vodi preko njihovog džepa.

Za to vreme Aleksandra Jovanović napunila je ceger povrćem, pa se zaputila u opštinu, u Njegoševu ulicu.

– Glasam s verom da ćemo živeti kvalitetnije, a to znači i pazariti ležernije – zaključila je ona.