Ivanov: Makedoniji ne treba ucenjena vlada

Donald Tusk će se, kao i njegovi prethodnici Federika Mogerini i Johanes Han, vratiti u Brisel praznih ruku iz Skoplja. Makedonski predsednik Đorđe Ivanov je još jednom rekao „ne” EU na zahtev da preda mandat za sastav nove vlade lideru SDSM Zoranu Zaevu, koji je sa albanskim partijama DUI i Besa sakupio parlamentarnu većinu sa 67 od 120 poslanika.

Ivanov je na konferenciji za medije posle razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom rekao da njegov stav prema tom pitanju ostaje nepromenjen sve dok se pravne i političke prepreke ne otklone.

„Ova odluka je preventivna kako bi se sprečile štetne posledice sa kojima bismo se suočili. Treba nam vlada koju nijedna strana ne može da ospori. Vlada koja je ucenjena nestabilna je i imala bi kratak vek trajanja”, istakao je makedonski predsednik, prenose mediji u Skoplju.

Ivanov je podsetio da je EU garant samo dva sporazuma – Ohridskog i Pržinskog iz 2015. godine – i zato bi po njemu imperativ političkih lidera trabalo da bude ostvarivanje evroreformi, a ne sprovođenje  platforme koja je kreirana u drugim državama. Zato bi, kako kaže, vlada koju bi formirao Zaev bila suprotna Ohridskom sporazumu, što bi omogućilo manipulaciju građanima i podstaklo međuetničke sukobe.

Tusk je posle razgovora u skopskoj vili „Vodno” izbegao da javno podrži Zorana Zaeva, kako je to lider SDSM-a očekivao. Predsednik Evropskog saveta, koji je juče popodne u Skoplje stigao iz Ljubljane na putu za Sofiju i Atinu, kratko je poručio da je Makedoniji potrebno jedinstvo i naglasio da dugotrajna kriza koči evroatlantski put zemlje.

„Vi još uvek možete naći rešenje koje se zasniva na demokratskim principima, pristojnosti i zdravom razumu. Samo takvo rešenje može biti održivo. Kada nađete takvo rešenje, možete računati na našu podršku” izjavio je Tusk, dodavši da je Ivanovu odgovorio na pismo koje je od njega dobio početkom marta.

Da se i posle ove Tuskove posete ne nazire skori kraj makedonske krize nastale posle izbora 11. decembra prošle godine, videlo se i po reakcijama medija na intervju koji je albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati dao za Evroaktiv o takozvanoj tiranskoj platformi. Većina skopskih internet portala je na udarnom mestu povodom ovog intervjua plasirala vest da Albanija nastavlja da se meša u unutrašnja pitanja Makedonije.

Bušati tvrdi da „nema tiranske platforme”, ali postoji dokument koji su napisale tri od četiri albanske stranke koje su u Sobranju parlamentu, a da ga je podržala Tirana.
„Verujem da je uključivanje tzv. albanske platforme u Ustav i novi zakonski okvira zemlje pozitivno za obe etničke grupe koje žive u Makedoniji – Makedonce i Albance”, rekao je Bušati.

Šef albanske diplomatije je za Evroaktiv napomenuo da jednu trećinu ukupnog stanovništva u Makedoniji čine Albanci, koji su orijentisani proevropski i pronatovski. Upitan o primedbama da uvođenje albanskog jezika kao drugog zvaničnog u Makedoniji znači federalizaciju zemlje, Bušati upućuje na Ohridski sporazum od pre 16 godina.

„Ne znam kako albanski kao službeni jezik može imati veze sa federalizacijom zemlje. Ali, ako govorimo o Ohridskom sporazumu, kao izvoru sukoba između Makedonaca i Albanaca u Makedoniji, jasno je da je sprovođenje tog sporazuma na veoma niskom nivou”, rekao je Bušati.