Todorić u „Agrokoru" otpevao svoje

Ako se poslovni put Ivice Todorića, vlasnika „Agrokora”, kretao od svemoći do nemoći, hoće li Antonio Alvares Treći, kome su bankari poverili upravljanje posrnulim gigantom, uspeti da preokrene taj negativni trend?

„Agrokoru” treba Supermen.

Ovako je hrvatska štampa, samo nekoliko dana pre nego što je Todorić, vlasnik koncerna, potpisao sporazum sa bankama, napravila profil budućeg predsednika uprave „Agrokora”. Jer, od novog direktora se očekuje da „osigura početak redovnog poslovanja”, što u prevodu znači da obezbedi novac.

Ko je zapravo Antonio Alvares Treći, kome su bankari poverili da osmisli izlaznu strategiju za koncern sa godišnjim prihodima od 6,5 milijardi evra, u okviru koga posluje 60 kompanija i radi 60.000 ljudi širom regiona bivše Jugoslavije. U Srbiji „Agrokor” zapošljava 11.000 ljudi i ima nekoliko stotina dobavljača, koji su s pravom zabrinuti za sudbinu svojih potraživanja.

Antonio je sin osnivača konsultantske kuće „Alvares i Maršal”, koju je angažovala ruska Sberbanka, najveći poverilac „Agrokora”.

Ova američka kompanija poslovnu reputaciju stekla je radeći upravo na restrukturiranju posrnulih biznis imperija. Zanimljivo je i da su bili angažovani na restrukturiranju „Leman bradersa”. Taj posao pratile su i kontroverze, pa su ih tako konkurenti optuživali da tokom restrukturiranja pomažu sopstvenim poslovnim partnerima i povezanim kompanijama. Na stečaju „Leman bradersa”, konsultantska kuća „Alvares i Maršal”, zajedno sa svojim partnerima zaradila je više od milijardu dolara pa je zbog toga stečaj te investicione banke proglašen najskupljim u istoriji.

Na zvaničnoj internet stranici ove kompanije navodi se da je Alvares u kompaniji konkretno zadužen za širenje poslovanja u Evropi. Rođen je na Filipinima, diplomirao na Univerzitetu Notr Dam i ima 25 godina iskustva u restrukturiranju javnih preduzeća i privatnih kompanija koje su se našle u problemima. Radio je u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Holandiji, Estoniji i Rumuniji. Ono što ne piše jeste da je Antonio Alvares pop pevač i da je muzika njegova velika strast. Nastupa pod umetničkim imenom „A 3”.

Prvo što će Antonio Alvares Treći u „Agrokoru” morati da uradi je da podvuče crtu i izračuna koliko svaka od 60 kompanija iz koncerna vredi, koliki su im dugovi i koja od njih se može odmah prodati. Alvares Treći moraće i da raščivija koja firma je upisana kao kolateral za koji kredit, jer je Todorić poslednjih godina kredite dobijao tako što je kao sredstva obezbeđenja upisivao delove koncerna.

Pitanje je kako će hrvatska država reagovati na imenovanje Antonija Alvaresa, jer je tamošnja vlada u petak jednoglasno usvojila zakon o sistemski važnim kompanijama, koji se odnosi i na „Agrokor”, a omogućuje imenovanje vladinog izaslanika i vanredne uprave u takvim kompanijama u predstečajnim okolnostima. Naši izvori kažu da se sa usvajanjem zakona, koji bi ove nedelje trebalo da se nađe pred članovima Sabora i žurilo, kako bi država ograničila poverioce, odnosno uspostavila neki sistem kontrole nad Todorićevom kompanijom. Jasno je da hrvatska vlada neće stajati po strani.

U svakom slučaju, lista Agrokorovih obaveza je poduža. Koncern najviše duguje ruskoj Sberbanci – 1,6 milijardi evra. Hrvatske banke od Todorića potražuju 650 miliona evra. Tu su i obveznice „Agrokora” na svetskim tržištima (nekoliko emisija) u vrednosti od skoro milijardu evra. Dug dobavljačima procenjuje se i do dve milijarde evra. U najboljem slučaju, „Agrokor” je dužan više od šest milijardi evra. Da je taj iznos i veći nagovestili su predstavnici ruskih banaka koji su posumnjali u finansijske izveštaje koncerna.

Merkator se vraća u Sloveniju

U hrvatskoj vladajućoj koaliciji naklonjeni su ideji da „Merkator”, kao zdravo jezgro prezaduženog „Agrokora”, prodaju slovenačkom kapitalu, piše ljubljansko „Delo”. Ovaj list tvrdi da Ruse „Merkator” ne zanima.

Ono što nezvanično može da se čuje jeste da ovaj trgovinski lanac uopšte nije deo stendstil dogovora.

Ljubljansko „Delo”, pozivajući se na izvor iz koalicionog „Mosta”, navodi da postoji mogućnost da zdravi delovi „teško bolesnog” koncerna budu nacionalizovani, „ali samo ako bi se s tim saglasili poverioci”.

Jedan od načina spasavanja zdravih delova koncerna bila bi prodaja „Merkatora” Sloveniji.

„Ne bi bila luda ideja ako bi slovenačka vlada od ruske Sberbanke, najvećeg poverioca, nastojala ponovo da otkupi ’Merkator’. Sadašnji vlasnik je prisiljen da ga proda, a možda bismo ’susedu’ dali manje nego što smo dobili od prodaje. To ne bi bio samo interes dobavljača ’Merkatora’, nego i cele zemlje”, razmišljaju krugovi u Sloveniji naklonjeni konceptu nacionalnog interesa.